НАШИ ДРЖАВЉАНИ И ДАЉЕ ТРПЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРЕСУДА МЕЂУНАРОДНОГ ТРИБУНАЛА У европским казаматима још 16 Срба осуђених у Хагу

Према захтеву поднетом суду крајем марта, Станишић (76) наводи да је до 10. марта ове године издржао 10 година у затвору, односно две трећине укупне казне. По правилима суда, то је нужан услов да би његов захтев за превремено ослобађање уопште био размотрен.

У захтеву и пропратном личном писму суду Станишић је нагласио да прихвата налазе пресуде и изразио жаљење и кајање због злочина које су починили Срби и за које је он, између осталих, био проглашен кривим. Његов бранилац Вејн Џордаш у захтеву је оценио да Станишићев допринос тим злоделима није био одлучујуће велики и нагласио да је Станишић, насупрот томе, знатно допринео мировним напорима међународне заједнице за окончање ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини, укључујући ослобађање око 300 војника Унпрофора, двојице француских пилота и америчког новинара Дејвида Роуда из руку Војске Републике Српске. У захтеву се истиче и Станишићева одлучујућа улога у приморавању српских лидера у Хрватској и БиХ да прихвате Венсов споразум, односно Дејтонски мировни споразум, који су признале и водеће западне силе.

У европским казаматима још 16 Срба служи дуге хашке пресуде. Једини у притворској јединици бившег Трибунала у Схевенингену је некадашњи командант Војске Републике Српске генерал Ратко Младић, који издржава доживотну казну због геноцида у Сребреници током рата у БиХ. Породица и одбрана су затражили његово ослобађање из здравствених разлога и тај захтев Механизам у Хагу још разматра.

Лошег здравља је и бивши председник Републике Српске Радован Караџић, који казну доживотне робије издржава у затвору Албани на острву Вајт у Великој Британији. 

1.138 година робије припадницима српске националности

У затвору у Немачкој је некадашњи високи функционер МУП-а Србије Властимир Ђорђевић, осуђен на 18 година затвора због злочина на Косову. Иако је издржао две трећине казне и упркос признању да је учествовао у прикривању злочина када су тела убијених Албанаца са Косова и Метохије пребачена у Батајницу, Хаг је одбио да га пусти на слободу. 

У овој држави је и Драгољуб Кунарац, осуђен на 28 година робије за системска силовања и спаљивања муслиманских цивила из Фоче и Вишеграда. Две трећине казне издржао је још 2016. године, али суд не верује да се поправио.

Генерали Војске Републике Српске Станислав Галић и Вујадин Поповић издржавају казне доживотног затвора такође у Немачкој. Галић је осуђен због опсаде Сарајева, а Поповић због геноцида у Сребреници.

У Француској казну од 40 година затвора издржава лекар Миломир Стакић. Био је на челу кризног штаба када су у Приједору формирана три логора за Муслимане. Изречена му је најпре доживотна робија, али му је после жалбе казна ублажена. 

Доживотну казну у Естонији издржава Милан Лукић, вођа паравојних формација „Белих орлова” и „Осветника”, који је убио више од стотину муслиманских цивила, спаљујући живе цивиле, жене и децу, у затвореним кућама. Његов рођак Средоје Лукић, припадник тих јединица, осуђен је на 30 година затвора и казну издржава у Норвешкој.

У затвору у Естонији су и некадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић, који је осуђен на 35 година затвора због злочина над Хрватима, као и Драгомир Милошевић, генерал Војске Републике Српске, који издржава казну од 29 година затвора због кампање снајперског и артиљеријског терорисања грађана Сарајева.

У затвору у Финској је, под сличним образложењем, генерал Војске РС Радивоје Милетић, осуђен на 18 година робије за злочине након ослобађања Сребренице и Жепе, иако је одавно испунио услов да се нађе на слободи. Генерал Радислав Крстић, осуђен на 35 година затвора због геноцида у Сребреници, више пута је тражио да буде пуштен из затвора у Пољској јер је и он издржао две трећине казне.

Бивши министар полиције РС Мићо Станишић и некадашњи начелник регионалног центра полиције у Бањалуци Стојан Жупљанин издржавају казне у Пољској.

За више од три деценије постојања Хашки суд је изрекао укупно 1.138 година робије припадницима српске националности, убедљиво највише од свих народа који су учествовали у ратним сукобима на тлу бивше Југославије. Трибунал је 2017. године затворио врата, а наследио га је Међународни резидуални механизам за кривичне судове у Хагу, који одлучује о судбини преосталих српских заточеника.