SA SAVETOVANJA KRIVIČARA NA ZLATIBORU Ministar Vujić: Srbija treba da ima moderno, savremeno i efikasno zakonodavstvo

Nova rešenja u kaznenom zakonodavstvu okupila su više od četiri stotine sudija, javnih tužilaca, advokata i profesora prava iz Srbije, kao i goste iz regiona.

Vujuć je podsetio je da je u toku javna rasprava o izmenama i dopunama fundamentalnih zakona – Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i naglasio da će centralna debata biti održana upravo na ovom, 64. po redu savetovanju krivičara, čiji je glavni organizator Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu.

- Centralna debata  o predloženim izmenama  održava se upravu ovde jer  Srpsko udruženje okuplja predstavnike struke i nauke iz cele Srbije, pa upravo ovde imamo mogućnost da zajedno razmotrimo kako da  unapredimo  tekstove predloženih izmena i dopuna  jer bez ljudi iz prakse i iz nauke nećemo dostići željeni cilj - rekao je ministar pravde Nenad Vujić. 

Ministar je istakao da ne treba žuriti sa rešenjima koja  nisu dobra za našu pravnu tradiciju i koja narušavaju naš pravni sistem. Pozvao je sudije, javne tužioce, advokate i profesore da upute Ministarstvu svoje primedbe i sugestije.

Učesnike savetovanja pozdravili su i profesor dr Milan Škulić, zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije, sudija Miroljub Tomić, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, akademik profesor dr Vitomir Popović, predsednik Udruženja pravnika Republike Srpske, advokat Nemanja Jolović, vršilac funkcije predsednika Advokatske komore Srbije, dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, direktor Pravosudne akademije Srđan Pavličić i predstavnici Misije OEBS-a u Srbiji. 

Da bi izmenama i dopunama ZKP-a bile ispravljene neke ozbiljne pravne i tehničke greške u važećem zakoniku, podsetio je profesor Škulić, ali je ukazao da bi bilo  bolje, da se donese potpuno nov Zakon o krivičnom postupku, kojim bi se Srbija, posle niza eksperimenata sa hibridnim modelima, vratila onome što je naša kontinentalno-evropska tradicija u krivičnoj proceduri.

Dr Ivana Stevanović ukazala je da je kazneni populizam ušao u naše krivično zakonodovastvo na velika vrata, što ima ogromne posledice koje se najpre vide u zatvorima, gde osuđeni izdržavaju kazne.

- Živimo u zemlji gde je kazna zatvora dominantna, ali na sreću sada nemamo problem prenaseljenosti zatvora, jer je u poslednjoj deceniji izgrađeno nekoliko novih kazneno-popravnih zavoda. Kada je reč o višestrukim povratnicima, moramo imati na umu da se uspešnost kriminalne politike meri upravo time koliko je osuđenih ponovo učinilo krivično delo. Šezdeset procanata njih se ponovo pojave pred sudijama i završe u zatvoru. Zato je o tome potrebno razmišljati prilikom izmena KZ-a – rekla je dr Stevanović.

Sudija Marina Brašovan Delić iz Osnovnog suda u Pančevu  ukazala je na jednu od važnih mogućih izmena Krivičnog zakonika. Predloženo je, naime, da kazna rada u javnom interesu ubuduće ne bude sporedna i alternativna krivična sankcija, već da se može izreći kao glavna kazna. U tom slučaju, po mišljenju sudije Brašovan Belić, potrebno je  jasno odrediti način izvršenja i raspone kazne rada u javnom interesu.

O izazovima prilikom određivanja kazne po sistemu „tri udarca“ za višestruke povratnike govorila je Nada Davidović, viši saradnik Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, a sudija Miroslav Alimpić iz Apelacionog suda u Novom Sadu analizirao je odredbe o uslovnom otpustu u svetlu novih predloženih rešenja u KZ-u.

Savetovanje krivičara  održava se uz podršku Ministarstva pravde, Pravosudne akademije, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Misijom OEBS-a u Srbiji.

V. Savić