СА САВЕТОВАЊА КРИВИЧАРА НА ЗЛАТИБОРУ Министар Вујић: Србија треба да има модерно, савремено и ефикасно законодавство

Нова решења у казненом законодавству окупила су више од четири стотине судија, јавних тужилаца, адвоката и професора права из Србије, као и госте из региона.

Вујућ је подсетио је да је у току јавна расправа о изменама и допунама фундаменталних закона – Кривичног законика (КЗ) и Законика о кривичном поступку (ЗКП) и нагласио да ће централна дебата бити одржана управо на овом, 64. по реду саветовању кривичара, чији је главни организатор Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу.

- Централна дебата  о предложеним изменама  одржава се управу овде јер  Српско удружење окупља представнике струке и науке из целе Србије, па управо овде имамо могућност да заједно размотримо како да  унапредимо  текстове предложених измена и допуна  јер без људи из праксе и из науке нећемо достићи жељени циљ - рекао је министар правде Ненад Вујић. 

Министар је истакао да не треба журити са решењима која  нису добра за нашу правну традицију и која нарушавају наш правни систем. Позвао је судије, јавне тужиоце, адвокате и професоре да упуте Министарству своје примедбе и сугестије.

Учеснике саветовања поздравили су и професор др Милан Шкулић, заменик председника Уставног суда Србије, судија Мирољуб Томић, заменик председника Врховног суда Србије, академик професор др Витомир Поповић, председник Удружења правника Републике Српске, адвокат Немања Јоловић, вршилац функције председника Адвокатске коморе Србије, др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања, директор Правосудне академије Срђан Павличић и представници Мисије ОЕБС-а у Србији. 

Да би изменама и допунама ЗКП-а биле исправљене неке озбиљне правне и техничке грешке у важећем законику, подсетио је професор Шкулић, али је указао да би било  боље, да се донесе потпуно нов Закон о кривичном поступку, којим би се Србија, после низа експеримената са хибридним моделима, вратила ономе што је наша континентално-европска традиција у кривичној процедури.

Др Ивана Стевановић указала је да је казнени популизам ушао у наше кривично законодоваство на велика врата, што има огромне последице које се најпре виде у затворима, где осуђени издржавају казне.

- Живимо у земљи где је казна затвора доминантна, али на срећу сада немамо проблем пренасељености затвора, јер је у последњој деценији изграђено неколико нових казнено-поправних завода. Када је реч о вишеструким повратницима, морамо имати на уму да се успешност криминалне политике мери управо тиме колико је осуђених поново учинило кривично дело. Шездесет процаната њих се поново појаве пред судијама и заврше у затвору. Зато је о томе потребно размишљати приликом измена КЗ-а – рекла је др Стевановић.

Судија Марина Брашован Делић из Основног суда у Панчеву  указала је на једну од важних могућих измена Кривичног законика. Предложено је, наиме, да казна рада у јавном интересу убудуће не буде споредна и алтернативна кривична санкција, већ да се може изрећи као главна казна. У том случају, по мишљењу судије Брашован Белић, потребно је  јасно одредити начин извршења и распоне казне рада у јавном интересу.

О изазовима приликом одређивања казне по систему „три ударца“ за вишеструке повратнике говорила је Нада Давидовић, виши сарадник Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду, а судија Мирослав Алимпић из Апелационог суда у Новом Саду анализирао је одредбе о условном отпусту у светлу нових предложених решења у КЗ-у.

Саветовање кривичара  одржава се уз подршку Министарства правде, Правосудне академије, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Мисијом ОЕБС-а у Србији.

В. Савић