750 MILIONA EVRA NASUPROT LAŽNOG MORALA Srbiji zabili nož u leđa- Vučević upozoravao da se udara na našu zemlju

Nažalost, izgleda da su u Srbiji danas neki izgubili razboritost i da ih je pamet napustila. Deluje da jedna grupa ljudi veruje da postoji način da se lepo živi, da nam životni standard raste i da se otvaraju različite mogućnosti razvoja, ali bez truda, žrtve i kompromisa.

Vođeni isključivo sebičnim političkim interesima, uspeli su da Beogradu upropaste investiciju od 750 miliona evra, koja bi oživela prostor na kom se danas nalazi urušena zgrada Generalštaba. Ovim potezom nisu naneli štetu samo gradu, već i državi u celini. Još
gore od toga, doprineli su propuštanju šanse da se naša zemlja i njeno rukovodstvo primaknu Trampovoj administraciji i tako povećaju šanse za zaštitu naših političkih i nacionalnih interesa. 

Ipak, ne treba sumnjati da će ista ta grupa ljudi kroz nekoliko meseci optuživati vlast u Srbiji da nije učinila dovoljno na poboljšanju odnosa sa najmoćnijom zemljom sveta.

Svako povećanje plata i penzija biće im nedovoljno, svaka investicija nepotpuna, vojska nikada dovoljno jaka, a svaki napredak beznačajan. Ovo licemerno ponašanje nije ništa novo i sigurno im neće doneti ništa dobro kada naš narod bude ocenjivao njihovo političko
delovanje, ali će do tada naneti Srbiji sasvim dovoljno problema, ubeđujući sebe da time nanose štetu isključivo naprednjačkoj vlasti i Aleksandru Vučiću. Šteta koju nanose Srbiji za njih predstavlja prihvatljivu i minornu cenu na putu ka vlasti.

Ukoliko nam smetaju sve investicije koje dolaze iz zemalja agresora koji su na nas digli ruku 1999. godine, zašto ranije nismo blokirali zapadne investicije? Zašto ne oteramo sve američke, nemačke i francuske kompanije? Zašto putujemo u te, navodno mrske, zemlje i ostavljamo novac njihovom turističkom sektoru? Ova pitanja jasno razotkrivaju nedoslednost i selektivno moralisanje.

Donald Tramp se možda nije pokazao kao spasilac Srba i nije ostvario naša ničim osnovana očekivanja, ali je svakako najveći protivnik porodice Klinton i njima bliske političko-medijske mašinerije. U tom kontekstu, upravo je on čovek čije bi investicije
morale biti dobrodošle u Srbiji.

Ukoliko odbijemo da budemo licemerni i prihvatimo da nam je nešto sa Zapada slatko, a nešto gorko, moramo se nadati da odluka investitora bliskog američkom predsedniku nije konačna i da će se pronaći način da se ostvari njihov i naš zajednički interes. Ohrabruje činjenica da u vlasti postoje ljudi koji zrelo i odgovorno posmatraju ceo slučaj, poput predsednika vladajuće stranke Miloša Vučevića, koji je ispravno postavio pitanje: „Šta smo sada mi dobili kao narod i država? Da li je bolji ugled Srbije? Šta je sa Republikom Srpskom? Da li smo uspeli da oteramo predsednika najjače države i da njihove ključne investicije završe u Albaniji? To je učinjeno. I to u trenutku kada imamo pritiske oko NIS-a. Zabili su nam nož u leđa. Propustili smo šansu da se bolje čuje naš glas, da bolje branimo KiM i da niko ne može jednostranim dekretom da poništi Republiku Srpsku.

Izgleda da neki žele da ovo mesto zauvek ostane ruglo, kao podsetnik na sve što smo prošli.“

Oni koji danas Vučiću i Vučeviću drže predavanja o tome kako treba gledati na NATO agresiju, odmah nakon dolaska na vlast 2000. godine počeli su sa pričama o evroatlantskim integracijama Srbije, ljubili skut i najnebitnijem emisaru sa Zapada, a reč „agresija“ nisu smeli ni da izgovore — za njih je to bila intervencija ili neka još blaža i besmislenija formulacija.

Zbog toga je važno da ne budemo kratke pameti i kratkog sećanja i da ne zaboravimo sve što su radili i govorili. Samo tako će njihovo licemerje biti u potpunosti razotkriveno, a doza zrelosti i razboritosti vratiće se i u naše razmišljanje, kako ne bismo dozvolili da našim stavovima manipulišu najgori oportunisti i najpokvareniji lažovi koje je ova zemlja, nažalost, imala priliku da upozna.

Branko Jakovljević, master ekonomista