ČETVRT VEKA OD PETOOKTOBARSKIH PROMENA 2000. GODINE Demonstracije koje su dovele do svrgavanja režima Slobodana Miloševića

Okupljanju i buntu prethodili su izbori 24. septembra te 2000. godine, i neslaganje oko njihovih rezultatata.

Pošto je tadašnja Savezna izborna komisija 28. septembra, četiri dana po okončanju prvog izbornog kruga objavila da niko od predsedničkih kandidata nije dobio dovoljan broj glasova, dakle preko 50 odsto, najavljen je drugi izborni krug.

Po podacima koje je Savezna izborna komisija tada saopštila, u prvom krugu 24. septembra 2000. godine, Slobodan Milošević je dobio 38, 62 odsto glasova, dok je Vojislav Koštunica dobio 48,96 odsto.

Predstavnici Demokratske opozicije Srbije (DOS) tvrdili su međutim da je Koštunica dobio više od 50 procenta glasova, te da drugi izborni krug za poziciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije prema tome nije potreban.

Po okončanju petooktobarskih promena zvanično je objavljeno da je na septembarskim izborima 2000. godine, za poziciju predsednika SRJ, Slobodan Milošević dobio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto glasova dok je kandidat tadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica dobio 2.470.304 glasa odnosno 50,24 odsto.

Masovnost okupljanja odnosno bunta 5. oktobra bila je posledica nagomilanog dugogodišnjeg nezadovoljstva, počev od raspada Jugoslavije, duboke ekonomske krize i opšte bede, ratova, a sve je dodatnu dimneziju dobilo agresijom NATO na Srbiju 1999. godine, što je za posledicu imalo ne samo okupaciju Kosova i Metohije nego i teško razarenje zemlje. 

Slobodan Milošević, dugogodišnja prva ličnost Srbije, tada na poziciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije, neprikosnoveni čelnik ondašnjeg režima, za pristalice Demokratske opozicije Srbije doživljavan je kao personifikacija svih godinama sakupljanih nezadovoljstava.

Pošto je Savezna izborna komisija drugi izborni krug zakazala za 8. oktobar, prvaci DOS-a odbacili su navode SIK, insistirajući da drugog kruga neće biti, imajući u vidu da je Vojislav Koštunica, kako su tvrdili, u prvom krugu dobio preko 50 odsto glasova.

Paralelno, Demokratska opozicija Srbije je pozvala na opšti otpor, generalni štrajk i blokadu zemlje, kao i na masovno okupljanje 5. oktobra u Beogradu.

Tako su tog dana usledile iznenađujuće brojne kolone vozila s pristalicama opozicije iz raznih krajeva Srbije put Beograda, koje policija nije uspela da zaustavi, osim sporadično.

Centralno mesto okupljanja bilo je na platou ispred zdanja Savezne Skupštine u Beogradu.

Takođe, poziv na generalni štrajk je dobrim delom uspeo. Između ostalih u štrajk su stupili rudari Kolubare što je bilo posebno nezgodno zbog činjenice da je snabdevanje električnom energijom time bilo vitalno ugroženo.

Osim nezadovoljstva nagomilanog prethodnih godina, tokom devedesetih, u konkretnoj situaciji pojavio se dodatni bes zbog širokog uverenja da je na delu izborna manipulacija.

Procene o broju učesnika protesta u centru Beograda razlikuju se, ali reč je izvesno o najmasovnijem protestu protiv vlasti Slobodana Miloševića. U Beograd su se u svakom slučaju tada slile desetine hiljada građana iz unutrašnjosti, kako u organizaciji DOS-a tako i drugih.U prvo vreme policija je postupala po naređenju, odnosno pokušavala je da zaustavi kolone autobusa i drugih vozila na lokalnim i regionalnim pravcima kao i na prilazima Beogradu.

Vidno je međutim bilo da se radi o uglavnom bezvoljnom izvršavanju naređenja, a masovnost i odlučnost građana koji su se kretali prema Beogradu za posledicu su imali odustanak policije. Naprosto su, voljno ili ne, propuštali kolone a postavljene prepreke su građani uklanjali sa kolovoza.

Kada je masa preplavila prostor ispred Savezne Skupštine, obližnji park, kao i prilaze iz okolnih ulica, nakon izvesnog koškanja s policijom, posle upotrebe suzavca, pojedini demonstranti upali su u zdanje Skupštine.

Zatim je usledio i upad u zgradu Radio Televizije Srbije, na vrhu Takovske ulice, gde je otpor obezbeđenja bio odlučniji. 
Masovnost i borbenost demonstranata naveli su policiju na uzmak. Oba objekta su delom demolirana i izazvani su požari. 
Paralelno, zauzeta je čak i policijska stanica u Ulici majke Jevrosime.

Okupljeni građani, demonstranti, masovno su ostali na tom prostoru, potezu između zdanja Skupštine i kompleksa Starog dvora, odnosno današnje Skupštine grada i zgrade Predsedništva, zadržavši se tokom čitavog dana kao i nastupajuće noći, u nešto svedenijem broju.

Lideri DOS-a zadržavali su masu obraćajući se sa balkona Starog dvora, odnosno Skupštine grada.

Sutradan, 6. oktobra, u Službenom listu SRJ objavljen je izborni rezultat koji je potvrdio tvrdnje lidera DOS da je njihov kandidat Vojislav Koštunica u prvom izbornom krugu dobio više od 50 odsto glasova, što su tvrdili i predstavnici pojedinih drugih opozicionih stranaka, van sastava DOS.

Slobodan Milošević se nakon toga obratio javnosti priznavši izborni poraz, preko jedne beogradske privatne televizije, posle susreta sa Vojislavom Koštunicom.

Osim objave povlačenja Milošević je tada čestitao Koštunici, komentarišući pritom da će se nadalje posvetiti porodičnom životu. 

Narednog dana, 7. oktobra 2000. godine, Vojislav Koštunica je na svečanoj sednici koja je održana u Sava centru, položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine.

Tokom petooktobarskih demonstracija 2000. godine dve osobe su izgubile život, a više desetina je povređeno, kako građana, odnosno demonstranata, tako i pripadnika policije. Više poznatih ličnosti, kao pojedini rukovodioci RTS, su premlaćeni.
Nesrećnim slučajem poginula je Jasmina Jovanović, dok je Momčilo Stakić preminuo od srčanog udara.

Najistaknutija ličnost DOS-a Zoran Đinđić, čelnik Demokratske stranke, tada predsednik Vlade Srbije, ubijen je u atentatu u dvorištu Vlade Srbije u Nemanjinoj, u Beogradu, marta 2003. godine. Neposredni izvršioci su osuđeni.

Dugogodišnji predsednik Srbije i SRJ, Slobodan Milošević, umro je marta 2006. u pritvorskoj ćeliji u Hagu, zvanično od srčanog udara. Međunardnom tribunalu u Hagu, pod velikim pritiskom Zapada, izručen je krajem juna 2001. uprkos datim garancijama prilikom hapšenja 1. aprila te godine.

Pobednik predsedničkih izbora septembra 2000. Vojislav Koštunica, dugogodišnji čelnik Demokratske stranke Srbije, povukao se iz političkog života.