ONA JE NA 45 STRANA UZDRMALA HAŠKU PRESUDU MLADIĆU: Sudija Nijambe videla je ono što drugi nisu i SRUŠILA JEDNOGLASNOST! Evo šta je dovela u pitanje
Pravosnažna presuda kojom je pred Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale u Hagu bivši komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, osuđen na doživotni zatvor, ostaće upamćena kao jedan od najkontroverznijih procesa u istoriji međunarodnog pravosuđa.
Iako je većina u petočlanom Žalbenom veću potvrdila Prvostepenu odluku, konačni ishod nije donet jednoglasno.
Čitav proces obeležilo je dramatično preglasavanje u kojem je predsedavajuća Žalbenog veća, sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije, podnela opširno izdvojeno mišljenje na čak 45 stranica, dovodeći u pitanje sam temelj optužnice i standarde dokazivanja korišćene u ovom predmetu.
Ko je sudija Priska Matimba Nijambe?
Sudija Nijambe je ugledna pravnica iz Zambije sa višedecenijskim iskustvom u nacionalnom i međunarodnom krivičnom pravu. Karijeru je gradila kao sudija Vrhovnog suda Zambije, a na međunarodnoj sceni proslavila se radom u Međunarodnom krivičnom sudu za Ruandu, gde je obavljala funkciju višeg pravnog savetnika.
U svetskim pravosudnim krugovima prepoznata je kao pravnik izuzetno strogog procesnog profila, koji insistira na striktnoj primeni principa „pretpostavke nevinosti” i standardu dokazivanja „van razumne sumnje”.
Ovo nije bio prvi put da se sudija Nijambe usprotivila većini u Hagu. Godine 2012. izdvojila je mišljenje i u predmetu protiv generala Zdravka Tolimira, kada je takođe osporila kvalifikaciju genocida i ukazala na sistemske procesne propuste Tužilaštva.
Pravni udar na koncept Udruženog zločinačkog poduhvata
U svom detaljnom izdvojenom mišljenju u slučaju Mladić, sudija Nijambe je zaključila da je Prvostepeno veće počinilo niz fundamentalnih pravnih i činjeničnih grešaka. Zbog obima tih propusta, njen stav je bio da se cela presuda mora poništiti i naložiti ponovljeno suđenje pred potpuno novim sastavom veća.
Prva i najvažnija tačka njenog osporavanja odnosi se na koncept Udruženog zločinačkog poduhvata (UZP). Sudija Nijambe je naglasila da Tužilaštvo nije ponudilo validne dokaze o postojanju zajedničkog plana vojnog i političkog vrha Srpske za nasilno proterivanje muslimanskog stanovništva.
Prema njenoj oceni, vojne operacije oko Srebrenice i Žepe u leto 1995. godine bile su legitimne dejstva diktirana ratnom nužnošću i operativnom borbom protiv 28. divizije Armije BiH.
Deportacija ili humanitarna evakuacija?
Za razliku od ostalih četiri člana veća koji su odlazak civilnog stanovništva iz Potočara okarakterisali kao prisilno premeštanje i deportaciju, sudija Nijambe je analizirala izjave međunarodnih posmatrača i spisa sa terena.
Na osnovu toga, ona je zaključila da je premeštanje civila bilo dogovoreno iz humanitarnih razloga, uz učešće predstavnika UN i lokalnih srpskih i muslimanskih vlasti, kako bi se spasili životi stanovništva u neposrednoj zoni vojnih dejstava.
Kompromitovani svedoci i izostanak genocidne namere
Posebnu pažnju sudija Nijambe posvetila je analizi ključnih insajderskih svedoka Tužilaštva. Ona je ukazala da su njihovi iskazi u velikoj meri kompromitovani, s obzirom na to da su dati u zamenu za sporazume o priznanju krivice i značajno ublažavanje sopstvenih zatvorskih kazni.
Prema njenom mišljenju, takva svedočenja ne mogu poslužiti kao kredibilan temelj za izricanje doživotne kazne zatvora.
Na kraju, sudija je podvukla da u kompletnom materijalu ne postoji ni jedan direktan pismeni ili usmeni nalog Ratka Mladića za izvršenje egzekucija, niti dokaz da je imao specifičnu genocidnu nameru (dolus specialis) da uništi određenu etničku grupu.
Kako je njeno mišljenje promenilo percepciju presude?
Iako je odluka većine formalno pravno snažna i konačna, stavovi sudije Nijambe trajno su izmenili način na koji se presuda posmatra u stručnoj i političkoj javnosti.
U regionalnim i međunarodnim krugovima, njena analitička studija postala je ključni argument kritičara Haškog tribunala koji tvrde da su pojedine presude donošene pod uticajem političkog pritiska umesto na osnovu materijalnih dokaza.
S druge strane, za pravne teoretičare, činjenica da je upravo predsedavajuća veća podnela ovako oštro izdvojeno mišljenje ostaje podsetnik na to koliko su granice pravde složene kada se odlučuje o dešavanjima u ratnim zonama. Time je sudija Nijambe srušila iluziju o apsolutnom međunarodnom konsenzusu i ostavila dokumenat koji se i danas citira u svim ozbiljnijim analizama rada Haškog suda.