REZON: Blokaderi prelaze na stranu SNS-a

Piše: Milorad Bojović

Sve se desilo drugačije! Pokušaj rušenja Vučića i SNS-a s vlasti, doveo je do potpuno drugog ishoda. SNS se nije raspao, raspale su se blokade. Organizatori blokada i protesta očekivali su da će se Vučićeve pristalice razbežati. Neko uplašiti, neko razočarati, i preći na njihovu stranu. Umesto toga, studenti iz blokada prelaze na stranu SNS-a. 

Dokaz se nalazi na Filozofskom fakultetu. Glavno uporište blokada je palo. Fakultet je iz hostela za revolucionare beskućnike, vraćen svojoj osnovnoj svrsi - obrazovanju. Sve što se ovih dana dešava ispred zgrade fakulteta je samo igrokaz za građane, i stvarne organizatore obojene revolucije. Iluzionista mora da održava živom svoju iluziju. Ali samo dok to ne potraje predugo. Vreme je najveći neprijatelj masa i obmana. Protek vremena razotkriva sve zablude.

Postavlja se pitanje zašto su studenti koji su blokirali fakultet mirno pustili dekana da uđe u zgradu? S kojim ciljem? S kojim objašnjenjem? Mogli su da odbiju da izađu! Da pozovu pomoć zborova i drugih blokadera dok su još unutra, dok razgovaraju sa dekanom. Imali su mogućnost da se zabarikadiraju u amfitetatru, kino sali, kantini, ili bilo kom od mnoštva kabineta. Umesto toga, pristali su da mirno izađu. Čak i ko nije služio vojsku, već je samo igrao video igrice, zna da se položaj koji imaš pod kontrolom ne napušta. I da je zgradu lakše braniti iznutra, nego je osvajati spolja. 

Objašnjenja za ovaj neobični postupak ima mnogo. Jesen, i život bez smisla, rekao bi neko ko voli Crnjanskog. I ne bi bio u krivu. Devet meseci neuslovnog života. Posle letnjih vrućina dolaze jesenje, pa zimske hladnoće, koje su intenzivne u zgradi koja je građena u vreme kad energetska efikasnost i klimatske promene nisu bile najznačajniji argument arhitekture. Loša hrana. Loša higijena. Spavanje po hodnicima. Sve to utiče na pad revolucionarnih zanosa. Vraća ih u prozaičnost realnosti. Neko s više realpolitičkog pragmatizma, rekao bi da je mlad organizam, kad je željan svega, najpodložniji promeni mišljenja. Ako je podstaknut adekvatnim ponudama. Mogući uzrok može biti i presušivanje donacija. Dobar general, kako kaže Klauzevic, ume da prepozna kad je bitka izgubljena. I da bi sprečio dalji gubitak sredstava, povlači se na rezervni položaj, i pravi nove strategije i taktike, za neki pogodniji trenutak. 

Loša hrana. Spavanje po hodnicima. Sve to utiče na pad revolucionarnih zanosa. Vraća ih u prozaičnost realnosti. Neko s više realpolitičkog pragmatizma, rekao bi da je mlad organizam, kad je željan svega, najpodložniji promeni mišljenja. Ako je podstaknut adekvatnim ponudama

Koji god da su argumenti posredi, u kešu, ili naturi, to i nije bitno. Tvrđava je izgubljena. I to ne nasilnom akcijom dekana Alanovića, već dobrovoljnom predajom studenata. Količina obmana koju su plasirali da dokažu drugačije je zabrinjavajuća. Spin glasi - šta jedan dekan ima da traži na svom fakultetu? Filozofski fakultet bi trebao da predstavlja mesto gde studente uče da po svaku cenu teže logici i istini. Da neumorno tragaju za njom. Umesto toga, profesori blokaderi, njihovi studenti, i bivši studenti koji sada rade kao novinari, služe se najgorim mogućim oblikom dezinformisanja. Svi su uglas tvrdili da je legalno i legitimno izabrani dekan prekršio zakon time što je ušao u fakultet kojim upravlja. Ništa manja manipulacija nije ni vest koju su besomučno ponavljali dva dana da je policija napala studente i mirne demonstrante. Da nisu sami snimali, možda bi im čovek i poverovao. Neću ja da ih razuveravam. Jer ko sam ja? Kolumnista, koji po uzoru na Antičku Grčku ne podržava organizovano rušenje sistema vlasti, radi promene nosilaca vlasti. Zagovornik sam toga da se vlast menja na izborima, voljom naroda. Neka pogledaju snimke svoje televizije N1. Demonstranti su napali policiju, a ne obrnuto.

Ali, sve je to bio simulakrum. Igrokaz za stvarne organizatore. Neka studenti koji i dalje žele da ne studiraju pogledaju ko je prvi udario štit, ko je bacio prvi šlem, ko je prvi uzviknuo udri, i znaće da taj ne radi za njih. Već protiv njih. Ko pesnicama želi da raspravlja o ulasku u kuću razuma, njihov je neprijatelj! Evropski svet rođen je iz ideje uma, tj. iz duha filozofije, a ne iz snage pesnica. Neka provere kako je Miša Bačulov, kog su kamere snimale kako se gura s policijom, uhapšen, pa ekspresno pušten? Previše koincidencija. Premalo logike. Previše neobičnosti. Da sam na mestu studenata pogledao bih i koga od profesora blokadera nema u prvim redovima. I koga od onih koji su ih gurnuli u blokade uopšte nema na licu mesta. Zašto ih nema? Gde su nestali? 

Kada bi Milorad Pavić, na osnovu čijih ideja je projektovana zgrada fakulteta pisao izveštaj o protestima, rekao bi da je devet u hazarskoj mitologiji važan broj. Da je Saturn u božanskom predahu, i da je prirodno da ono što je započeto s ustima punim neiskrenih namera mora da propadne. Da po hazarskim merilima blokaderska pozicija teče iz budućnosti u prošlost, a naprednjačka iz prošlosti u budućnost. I da je Vučić svoju politiku postavio u sadašnjosti, razdvajajući prošlost od budućnosti. Da je jači onaj ko ima više prutova u snopu. Ko ne veruje, okupljanja protiv blokada u više od 100 gradova, daće mu odgovor na čijoj strani je klatno moći. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću