REZON: Ispumpana revolucija

Piše: Milorad Bojović

Na izmaku 2025. godine samo je jedno očigledno. Više je obojena revolucija valjala Vučiću i SNS-u nego njenim organizatorima. Zbili su, ojačali i provetrili svoje redove. Posle 13 meseci pouzdano znaju ko je provereni kadar, a ko je tu samo dok je lepo i lako. S opozicijom i studentima stvari stoje drugačije. Međusobno su se posvađali, i nastavljaju da se dele. I osipaju. Izokrenulo se sve što su protivnici vlasti „pumpali” 13 meseci. Poprimili su lik koji su kreirali. Da parafraziram Dučića, sve što ljubimo, ili mrzimo stvorili smo sami.

Stavljajući žudnju za vlašću ispred interesa društva, oterali su građane koji su ih podržavali, nazad u političku letargiju. Ravnodušnost je postala cena za tamu koju su prodavali pod krinkom svetlosti. Ne treba se tome čuditi. Vreme je najsnažniji neprijatelj masa. Vreme donosi razočaranja i čini odbojnim ono što je na kratke staze bilo privlačno. Nema fine, kulturne, pristojne nepodnošljivosti. Mržnja je uvek ružna. Želja da se nešto sruši, i poništi da bi se na tim ruševinama gradilo nešto novo je destruktivna. Dobro se ne postiže spaljivanjem veštica, niti linčom. Pretnjama o otpuštanju, zatvaranju, lustraciji, oduzimanju imovine, progonu. Što bi rekao Tolstoj, zlom se ne može ostvariti dobro. Ljudi žele da čuju kako će živeti bolje, a ne kako će biti sprovedena odmazda, da pripadnici vlasti i njihovi birači žive gore. 

Vrlina se ne sastoji u uzdržavanju od poroka, već u tome da ga ne želimo. Dok navodno brane najbolje vrednosti demokratije, organizatori blokada su ih 13 meseci bacali u blato. I koliko god inisistirali na svojoj izuzetnosti, zapravo se ponašaju kao bilo koja politička gomila, koja boluje od zabluda i predrasuda. Agamemnon je znao da je bes značajan alat za otupljivanje razuma. Nema dokaza za to, ali Grejvs i drugi mitolozi veruju da je on, znajući da mladost ne zna za oprez, po Troji proširio vest o lepoti Menelajeve žene Jelene. Isto tako je sračunao da Jelena neće ignorisati princa Parisa i onda je njihov beg Menelaju predstavio kao otmicu i lako ga ubedio da pođu u ratni pohod i razaranje Troje. 

Umesto ponude kako bi upravljali, nametali su lažnu dilemu ko Srbijom upravlja. A to rade jer znaju da su rezultati neosporiv kapital Vučića i SNS-a. I zato pokušavaju da kastriraju razum nacije, i da sve prevdu na teren osećanja. Zato dele Srbe na plemena. Ćacije i antićacije. Na šljam i uzvišene. Na rulju i elitu. To je šibicarski trik kojim pažnju građana preusmeravaju s činjenice da nemaju program. Da nemaju ideologiju. Da ne nude ništa vredno pažnje.    

I onaj ćaci, on ne postoji. Oni su ga izmislili. Zašto su to radili? Za šta im je trebao? Čemu služi? Pomirenju? Ni slučajno! Dijalogu? Ni blizu! Društvenoj i demokratskoj jednakosti, bratstvu i jedinstvu? Ma kakvi! Tog ćacija stvorili su zbog sebe. Da se uzdignu. Da se izdvoje. Da budu lepši, pametniji, kulturniji, normalniji, pismeniji. Stvorili su kreaturu s kojom mogu da se porede. Da u usporedbi sa tim izmaštanim, degenerisanim likom, budu poželjniji, prihvatljiviji izbor. Da sve koji ih ne podržavaju nateraju da se stide sebe. Da se SNS postidi sebe. Svoje stranke. Svojih lidera. I svoje politike. 

Suočen s blokaderom ćaci ne mrzi svoju ideološku ili stranačku pripadnost već svoj klasni status. I obrnuto. Blokader mrzi ćacijevu ideju da može da bude klasa koja se pita i odlučuje.

Stavljajući žudnju za vlašću ispred interesa društva, oterali su građane koji su ih podržavali nazad u političku letargiju. Ravnodušnost je postala cena za tamu koju su prodavali pod krinkom svetlosti. Ne treba se tome čuditi. Vreme je najsnažniji neprijatelj masa. Vreme donosi razočaranja i čini odbojnim ono što je na kratke staze bilo privlačno

Proračunato su nastojali da propagandom SNS pretvore u noćnu moru građana. Skup strašnih, nerazumnuh bića, koja će napraviti krvavi maskr da bi odbranila vlast. I nastaviće s time u 2026. godini. Ali, Vučić se neće uzbuđivati zbog toga. On odavno zna da je to deo opsenarskog pozorišta. Njegov plan je očigledan. On će od ministara i lokalnih lidera tražiti da još marljivije rade. Da brižljivije nego ikad određuju prioritete i danonoćno se bore za njihovu realizaciju. Činiće sve da vlast prikaže kao nekog ko se bori za bolje uslove života građana, i nekog ko štiti demokratsko pravo ljudi da misle šta hoće, i ispovedaju sve što žele. Na taj način će dokazivati da je istina obrnuta. Da bi opozicija napravila maskr da bi se dočepala vlasti. 

Ko god ume da čita i razmišlja jasno mu je da se prevrati ne organizuju zbog dobrobiti naroda, već zbog lične koristi njegovih organizatora. Ne moramo ići u daleku prošlost, dovoljno je da se setimo antibirokratske revolucije i 5. oktobra. Političari koji se danas nude kao nova nada Srbije, u prošlosti su učestvovali u uništavanju njene budućnosti. Ali, nije to njihov jedini greh. Još gore je to što misle da narod nema ni gram mozga, i da mogu da ih prevare na isti način, nudeći im stare izlizane priče o tome kako će teći med i mleko, čim oni dođu na vlast. Ne bih se uzdao u to. Uspomene na 5. oktobar su atavizam koji ne može da se izbriše.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću