РЕЗОН: Испумпана револуција

Пише: Милорад Бојовић

На измаку 2025. године само је једно очигледно. Више је обојена револуција ваљала Вучићу и СНС-у него њеним организаторима. Збили су, ојачали и проветрили своје редове. После 13 месеци поуздано знају ко је проверени кадар, а ко је ту само док је лепо и лако. С опозицијом и студентима ствари стоје другачије. Међусобно су се посвађали, и настављају да се деле. И осипају. Изокренуло се све што су противници власти „пумпали” 13 месеци. Попримили су лик који су креирали. Да парафразирам Дучића, све што љубимо, или мрзимо створили смо сами.

Стављајући жудњу за влашћу испред интереса друштва, отерали су грађане који су их подржавали, назад у политичку летаргију. Равнодушност је постала цена за таму коју су продавали под кринком светлости. Не треба се томе чудити. Време је најснажнији непријатељ маса. Време доноси разочарања и чини одбојним оно што је на кратке стазе било привлачно. Нема фине, културне, пристојне неподношљивости. Мржња је увек ружна. Жеља да се нешто сруши, и поништи да би се на тим рушевинама градило нешто ново је деструктивна. Добро се не постиже спаљивањем вештица, нити линчом. Претњама о отпуштању, затварању, лустрацији, одузимању имовине, прогону. Што би рекао Толстој, злом се не може остварити добро. Људи желе да чују како ће живети боље, а не како ће бити спроведена одмазда, да припадници власти и њихови бирачи живе горе. 

Врлина се не састоји у уздржавању од порока, већ у томе да га не желимо. Док наводно бране најбоље вредности демократије, организатори блокада су их 13 месеци бацали у блато. И колико год инисистирали на својој изузетности, заправо се понашају као било која политичка гомила, која болује од заблуда и предрасуда. Агамемнон је знао да је бес значајан алат за отупљивање разума. Нема доказа за то, али Грејвс и други митолози верују да је он, знајући да младост не зна за опрез, по Троји проширио вест о лепоти Менелајеве жене Јелене. Исто тако је срачунао да Јелена неће игнорисати принца Париса и онда је њихов бег Менелају представио као отмицу и лако га убедио да пођу у ратни поход и разарање Троје. 

Уместо понуде како би управљали, наметали су лажну дилему ко Србијом управља. А то раде јер знају да су резултати неоспорив капитал Вучића и СНС-а. И зато покушавају да кастрирају разум нације, и да све превду на терен осећања. Зато деле Србе на племена. Ћације и антићације. На шљам и узвишене. На руљу и елиту. То је шибицарски трик којим пажњу грађана преусмеравају с чињенице да немају програм. Да немају идеологију. Да не нуде ништа вредно пажње.    

И онај ћаци, он не постоји. Они су га измислили. Зашто су то радили? За шта им је требао? Чему служи? Помирењу? Ни случајно! Дијалогу? Ни близу! Друштвеној и демократској једнакости, братству и јединству? Ма какви! Тог ћација створили су због себе. Да се уздигну. Да се издвоје. Да буду лепши, паметнији, културнији, нормалнији, писменији. Створили су креатуру с којом могу да се пореде. Да у успоредби са тим измаштаним, дегенерисаним ликом, буду пожељнији, прихватљивији избор. Да све који их не подржавају натерају да се стиде себе. Да се СНС постиди себе. Своје странке. Својих лидера. И своје политике. 

Суочен с блокадером ћаци не мрзи своју идеолошку или страначку припадност већ свој класни статус. И обрнуто. Блокадер мрзи ћацијеву идеју да може да буде класа која се пита и одлучује.

Стављајући жудњу за влашћу испред интереса друштва, отерали су грађане који су их подржавали назад у политичку летаргију. Равнодушност је постала цена за таму коју су продавали под кринком светлости. Не треба се томе чудити. Време је најснажнији непријатељ маса. Време доноси разочарања и чини одбојним оно што је на кратке стазе било привлачно

Прорачунато су настојали да пропагандом СНС претворе у ноћну мору грађана. Скуп страшних, неразумнух бића, која ће направити крвави маскр да би одбранила власт. И наставиће с тиме у 2026. години. Али, Вучић се неће узбуђивати због тога. Он одавно зна да је то део опсенарског позоришта. Његов план је очигледан. Он ће од министара и локалних лидера тражити да још марљивије раде. Да брижљивије него икад одређују приоритете и даноноћно се боре за њихову реализацију. Чиниће све да власт прикаже као неког ко се бори за боље услове живота грађана, и неког ко штити демократско право људи да мисле шта хоће, и исповедају све што желе. На тај начин ће доказивати да је истина обрнута. Да би опозиција направила маскр да би се дочепала власти. 

Ко год уме да чита и размишља јасно му је да се преврати не организују због добробити народа, већ због личне користи његових организатора. Не морамо ићи у далеку прошлост, довољно је да се сетимо антибирократске револуције и 5. октобра. Политичари који се данас нуде као нова нада Србије, у прошлости су учествовали у уништавању њене будућности. Али, није то њихов једини грех. Још горе је то што мисле да народ нема ни грам мозга, и да могу да их преваре на исти начин, нудећи им старе излизане приче о томе како ће тећи мед и млеко, чим они дођу на власт. Не бих се уздао у то. Успомене на 5. октобар су атавизам који не може да се избрише.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу