REZON Jevanđelje zajedništva i bula razdora

Piše: Milorad Bojović

Parafraziraću Bizmarka - nisu važni mitinzi i skupovi, važni su potencijali. Važno je šta će neki skup iznedriti kao korist za budućnost. Važno je šta je svrha, kakvu poruku šalje. Dva skupa u dva dana. Jedan Vučića i SNS-a održan je juče u Beogradu, a studentski se održava danas u Kraljevu. 

Dobro je da se održavaju dan za danom. To je važno za razumevanje ciljeva i vizija. Za obelodanjivanje programa, ciljeva i, što je najvažnije - motiva i namera. Na oba skupa se propoveda jevanđelje boljeg života, ali su ta jevanđelja potpuno različita. I zato skupove treba tumačiti kao priliku da se proveri ispravnost motiva, i inistinitost i jednog i drugog jevanđelja.

Vučić je poručio da je u pitanju skup jedinstva i zajedništva na kom se brani i čuva suverena i uspešna Srbija. Da je jevanđelje SNS-a zapisano u formi jasnog, svim građanima razumljivog programa. Da je zasnovano na ideji stabilnosti, demokratskih i građanskih jednakosti. Da su u srcu tog programa ljudi, njihove nade, želje i potrebe. I da je njegova okosnica Srbija kao jedna složna porodica i nastavak rezultata iz prethodnih 14 godina. Prosečna plata od 1.700 evra. Penzija od 750 evra. Mir i stabilnost. I verovaće mu većina građana. 

Studenti će reći da je njihov skup, skup nade, a da će kad dođu na vlast suspendovati sve institucije i uhapsiti sve koji su podržavali Vučića.  I da će sve koji su sarađivali sa naprednjačkim režimom ostaviti bez posla. I prikazaće to kao svoj plan za uzdizanje Srbije. Njihovo jevanđelje je bula razdora. Dekret netrpeljivosti. Zasnovano je na veri u sopstvenu uzvišenost i bezvrednost svih koji u tu uzvišenost ne veruju. 

U to će poverovati samo najekstremniji. Samo oni kod kojih je seme netolerancije i osvete pustilo duboko korenje. Pretnje imaju samo jedan potencijal, da eliminišu početne simpatije. Da ih ugase i pretvore u neslaganje. Loš uzor ne stvara ništa pozitivno ni vredno. Negativna ambicija ne može se pretvoriti u pozitivan podvig. Takva oholost je emanacija paganske osionosti. 

Razlike nisu slučajne. Niti izazvane nevažnim razlozima. Nije reč o neusklađenosti temperamenata. Razlikovanje je suštinsko. I potpuno. Najveće moguće. Reč je o dva suprotna pristupa politici. I životu.

Studenti će reći da je njihov skup, skup nade, a da će kad dođu na vlast suspendovati sve institucije i uhapsiti sve koji su podržavali Vučića. S druge strane Vučićevi birači njegove poruke tumače kao obećanje da će ih i dalje voditi ka boljem životu i da je to imperativ koji nadahnjuje njegovu političku viziju

Vučić politiku vidi kao most između potreba naroda, geostrateških ambicija velikih sila, i realnih mogućnosti. S druge strane su stranke koje su posle 5. oktobra politiku bile svela na privatni biznis za sebe i sebi bliske tajkune. Oni su brod neradnika na kom svi boluju od virusa vlastohleplja i žudnje za ličnim bogaćenjem. I taj brod nenavođen pluta od spruda do spruda pogrešnih ambicija i neiskorenjivih zabluda. Tokom vremena tim virusom inficirao se i jedan deo mladih iz levoliberalne elite. Ali, pošto se plen ne deli, čak i kada je imaginaran, uspeli su da se posvađaju i sukobe. Kad bi neki običan čovek odlučio da osnuje firmu, koja bi trebalo da bude uspešna, ne bi zaposlio nikog od ljudi koji se nude kao mendžeri sveopšteg spasenja. 

To ne znači da im treba osporavati pravo da se bave politikom. Problem je u nečem drugom. Opozicioni političari za svoje neuspehe krivca traže u narodu, ili u protivnicima, ne u sebi. I neće imati šansu za uspeh, dokle god ne zatraže oproštaj za svoje grehe od 2000. do 2012. I ako se ne odreknu svog programa koji je zasnovan na istim premisama kao 2000. godine. S druge strane studenti moraju da odbace svoje zablude da znaju bilo šta o politici i vođenju države i nadmenost da su vredniji i izuzetniji od ostalih građana Srbije. Generacije su nekad verovale u Sen Simona, Furijea, Marksa, Engelsa, Džeka Londona, Trockog, Rozu Luksemburg, Lenjina, Gramšija, Stajnbeka. Danas veruju u Đokića i čet dži-pi-ti. 

Studenti i opozicija ostaju zarobljeni u svom svetu apsolutne isključivosti. U srcu njihovog programa je odmazda. To je jasno većini građana. S druge strane Vučićevi birači njegove poruke tumače kao obećanje da će ih i dalje voditi ka boljem životu i da je to imperativ koji nadahnjuje njegovu političku viziju. 

Marks nije omiljen mislilac u Srbiji, ali je bio u pravu. Ekonomija oblikuje karakter i mišljenje ljudi. Novac je njihovu primarno interesovanje i izvor svih blagodati. Koja politika ponudi bolje uslove žiota, osvaja poverenje. Marks je takođe istinito primetio da je istorija čovečanstva istorija klasnih borbi. I sada imamo dve klase. Jednu, koju čine obični ljudi, kojima je pravo odlučivanja suspenfovano u komunizmu, i demonratskoj tranziciji, i drugi koji su bili vladajuća elita i u komumizmu i u demokratskoj tranziciji, i njihova deca, koja žele da vrate izgubljene orivilegijr i pozvije svojih roditelja.

Oni žele da točak istorije vrate unazad. Da postanu nova buržoazija, a da ljudi koji su u Vučićevoj eri postali uvaženi građani ponovo postanu proletarijat. Da im se oduzmu sva prava, sva imovina, i da im se zabrani pravo glasa. Istini za volju, to je jedini način da pobede na izborima. 

Da zaključim u marksističkom duhu, koji studenti tako vole, a o kom ne znaju ništa - Srbijom ne kruži bauk promena. Srbijom nastavlja da kruži duh progresa. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću