REZON: Kina je postala ekonomski gigant jer nije imala DOS

Piše: Milorad Bojović

Bertrand Rasel napisao je 1922. godine da će Kina napredovati saamo ako ne prihvati zapadni način razmišljanja o državi, a to je trka za industrijalizacijom i bogaćenjem. Vreme je dementovalo Rasela. Kina je danas jedna od industrijski i ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta. 

Ne postoji niko iz opozicije ko nije kritikovao Vučića zbog odlaska u Kinu. Zbog dogovora o dolasku novih kineskih fabrika u Srbiju. I novom plasmanu srpskih proizvoda u Kini. Kad se zbroje, sve njihove zamerke svode se na isto - Vučić od Srbije pravi kinesku koloniju. 

Ne bi Vučić morao da ide po Kini, da današnja opozicija, dok je bila vlast, Srbiju nije pocepala kao maturanti školsku svesku na kraju školovanja. 

Kinezi su dugo bili nacija koja je po svemu zaostajala za Zapadom. Ima ih 1,4 milijarde. To je skoro četiri puta više u odnosu na Evropsku uniju. I četvrtina ukupnos stanovništva sveta. Po logici stvari, svaki treći izum, trebao bi biti kineski. Svaki treći uticajni naučnik, filozof, ili umetnik bio bi iz Kine. Ali, Kinezi čovečanstvu osim papira, kompasa i baruta, i Zapadu omiljenog opijuma, nisu dali mnogo toga vrednog. Kopirajući zapadnu tehnologiju, stvorili su i stvaraju gomilu proizvoda sumnjivog kvaliteta, ali svaki Kinez dušu daje za Roleks, Brajtling, Guči, Armani, Epl... To su mere njihovog uspeha. Ne pričam napamet. Bio sam više puta. I uverio se u to iz prve ruke. 

Kad se doprinos čovečanstvu tumači u apsolutnim kategorijama Srbi su svetskoj civilizaciji dali više od Kine. Srba ima samo šest miliona. Taman koliko u jednom predgrađu Gvandžoa. Ali svetu smo dali Teslu, Pupina i Milankovića. Englezi su dali Njutna i Bojla, Rusi Mendeljejeva i Lomonosova. Francuzi Pjera i Mariju Kiri, Bekerela, Paskala, Lavoazjea, Pastera. Amerikanci Anjnštajna, Edisona, Džobsa, Gejtsa, Brina, Cakerberga. Antička Grčka nije brojala više od četiri miliona stanovnika, a čovečanstvu su dali skoro sve na čemu opstaje ljudska civilizacija. 

Srbi nisu oduvek zavisili od Kineza. Bilo je obrnuto. Prvi kombajn kupili su od Srbije 1971. godine. Napravio ga je tadašnji industrijski gigant “Zmaj”. Taj kobajn bio je te 1971. najbolji na svetu. Bio je prvi kombajn za širokrednu žetvu. Pored Kine tehnologiju su otkupili Brazil, Argentina, Indija. I danas ga proizvode u modernizovanoj verziji. 

Isto tako, jedan od prvih kućnih računara na svetu napravljen je u Srbiji. Proizveo ga je 1986. novosadski Novkabel. EI Niš je 1987. godine, kada se u svetu nagoveštavala era kompjuterizacije napravio i proizvodio tač skrin ekran. U institutu “Mihajlo Pupin” još 1963. napravljena je prva robotska aktivna ruka na svetu. Novosadski “Novitet” odevao je nekad kinesku srednju i višu klasu. 

I šta se onda desilo? Kako se desio taj industrijski obrt? Jednostavno je. Kina nikada nije imala DOS. Nije imala političare koji danas kritikuju Vučića, a koji su od 2000. do 2012. uništili Srbiju. Uzduž i popreko. Kinom nikada nije vladalo političko rukovodstvo koje ne radi u interesu svoje države i naroda. Kinezi nisu uništavali zemlju negu su je razvijali. 

Kad je DOS došao na vlast, odmah su prodali sve fabrike. Bili su gladni. Moći i para. Vlast je bila baza za njihovu finansijsku nadgradnju. “Zmaj” koji je proizveo onaj čuveni kombajn, i mnogo toga drugog je propao, ubrzo posle 5. oktobra. Prvi ministar rudarstva u Đinđićevoj vladi, čiji je kum Englezima prodao bajku o srpskom litijumu u Nedeljicama, učestvovao je u privatizaciji “Zmaja”. Ali ne s ciljem da unaprede proizvodnju, nego da se to sruši, i da se tu zidaju stambene zgrade. “Novkabel” koji je 1986. prozvodio prenosne računare prodat je posle 5. oktobra jednom DOS-ovom tajkunu, koji ga je uništio i ostavio radnike bez plata i posla. EI “Niš” u kom je radilo više od 30.000 ljudi, i koji je proizvodio tač skrin ekrane proglašen je zastarelom fabrikom, uništen i ugašen. 

Sad, sećanje naroda je problematična stvar. Naročito otkada su postali žrtve pametnih telefona, društvenih mreža i kablovske televizije. Njihovo sećanje je obrisano kao gumicom. Ne sećaju se ni šta je bilo juče, a na pre 25, 30, ili 60 godina. Ali treba da se sete da su političari koji kritikuju Vučića što dovlači milijarde kineskih investicija, isti ljudi koji su do temelja uništili srpsku privredu, i Srbiju učinili jednom od najsiromašnijih zemalja Evrope. Neka prošetaju Novim Sadom, koji je do 2000. imao 36 industrijskih giganata, neka provere koji od njih radi. Neka Zrenjaninci provere šta je ostalo od kombinata “Servo Mihalj”. Neka isto učine Kikinđani, Beograđani, Čačani, Nišlije, Zaječarci, Piroćanci, Mitrovčani, Kuljani... Nema ničega. Iza današnje opozicije je ostala pustoš, kao da nas je pogodio meteorit. Postoje samo nove fabrike iz Vučićevog vremena. Zato njihovu kritiku dobrih odnosa sa Kinom, i njihove ekonomske predloge treba tumačiti samo kroz njihove rezultate posle 5. oktobra. To je mera njihove politike. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću