РЕЗОН: Кина је постала економски гигант јер није имала ДОС

Пише: Милорад Бојовић

Бертранд Расел написао је 1922. године да ће Кина напредовати саамо ако не прихвати западни начин размишљања о држави, а то је трка за индустријализацијом и богаћењем. Време је дементовало Расела. Кина је данас једна од индустријски и економски најразвијенијих земаља света. 

Не постоји нико из опозиције ко није критиковао Вучића због одласка у Кину. Због договора о доласку нових кинеских фабрика у Србију. И новом пласману српских производа у Кини. Кад се зброје, све њихове замерке своде се на исто - Вучић од Србије прави кинеску колонију. 

Не би Вучић морао да иде по Кини, да данашња опозиција, док је била власт, Србију није поцепала као матуранти школску свеску на крају школовања. 

Кинези су дуго били нација која је по свему заостајала за Западом. Има их 1,4 милијарде. То је скоро четири пута више у односу на Европску унију. И четвртина укупнос становништва света. По логици ствари, сваки трећи изум, требао би бити кинески. Сваки трећи утицајни научник, филозоф, или уметник био би из Кине. Али, Кинези човечанству осим папира, компаса и барута, и Западу омиљеног опијума, нису дали много тога вредног. Копирајући западну технологију, створили су и стварају гомилу производа сумњивог квалитета, али сваки Кинез душу даје за Ролекс, Брајтлинг, Гучи, Армани, Епл... То су мере њиховог успеха. Не причам напамет. Био сам више пута. И уверио се у то из прве руке. 

Кад се допринос човечанству тумачи у апсолутним категоријама Срби су светској цивилизацији дали више од Кине. Срба има само шест милиона. Таман колико у једном предграђу Гванџоа. Али свету смо дали Теслу, Пупина и Миланковића. Енглези су дали Њутна и Бојла, Руси Мендељејева и Ломоносова. Французи Пјера и Марију Кири, Бекерела, Паскала, Лавоазјеа, Пастера. Американци Анјнштајна, Едисона, Џобса, Гејтса, Брина, Цакерберга. Античка Грчка није бројала више од четири милиона становника, а човечанству су дали скоро све на чему опстаје људска цивилизација. 

Срби нису одувек зависили од Кинеза. Било је обрнуто. Први комбајн купили су од Србије 1971. године. Направио га је тадашњи индустријски гигант “Змај”. Тај кобајн био је те 1971. најбољи на свету. Био је први комбајн за широкредну жетву. Поред Кине технологију су откупили Бразил, Аргентина, Индија. И данас га производе у модернизованој верзији. 

Исто тако, један од првих кућних рачунара на свету направљен је у Србији. Произвео га је 1986. новосадски Новкабел. ЕИ Ниш је 1987. године, када се у свету наговештавала ера компјутеризације направио и производио тач скрин екран. У институту “Михајло Пупин” још 1963. направљена је прва роботска активна рука на свету. Новосадски “Новитет” одевао је некад кинеску средњу и вишу класу. 

И шта се онда десило? Како се десио тај индустријски обрт? Једноставно је. Кина никада није имала ДОС. Није имала политичаре који данас критикују Вучића, а који су од 2000. до 2012. уништили Србију. Уздуж и попреко. Кином никада није владало политичко руководство које не ради у интересу своје државе и народа. Кинези нису уништавали земљу негу су је развијали. 

Кад је ДОС дошао на власт, одмах су продали све фабрике. Били су гладни. Моћи и пара. Власт је била база за њихову финансијску надградњу. “Змај” који је произвео онај чувени комбајн, и много тога другог је пропао, убрзо после 5. октобра. Први министар рударства у Ђинђићевој влади, чији је кум Енглезима продао бајку о српском литијуму у Недељицама, учествовао је у приватизацији “Змаја”. Али не с циљем да унапреде производњу, него да се то сруши, и да се ту зидају стамбене зграде. “Новкабел” који је 1986. прозводио преносне рачунаре продат је после 5. октобра једном ДОС-овом тајкуну, који га је уништио и оставио раднике без плата и посла. ЕИ “Ниш” у ком је радило више од 30.000 људи, и који је производио тач скрин екране проглашен је застарелом фабриком, уништен и угашен. 

Сад, сећање народа је проблематична ствар. Нарочито откада су постали жртве паметних телефона, друштвених мрежа и кабловске телевизије. Њихово сећање је обрисано као гумицом. Не сећају се ни шта је било јуче, а на пре 25, 30, или 60 година. Али треба да се сете да су политичари који критикују Вучића што довлачи милијарде кинеских инвестиција, исти људи који су до темеља уништили српску привреду, и Србију учинили једном од најсиромашнијих земаља Европе. Нека прошетају Новим Садом, који је до 2000. имао 36 индустријских гиганата, нека провере који од њих ради. Нека Зрењанинци провере шта је остало од комбината “Серво Михаљ”. Нека исто учине Кикинђани, Београђани, Чачани, Нишлије, Зајечарци, Пироћанци, Митровчани, Куљани... Нема ничега. Иза данашње опозиције је остала пустош, као да нас је погодио метеорит. Постоје само нове фабрике из Вучићевог времена. Зато њихову критику добрих односа са Кином, и њихове економске предлоге треба тумачити само кроз њихове резултате после 5. октобра. То је мера њихове политике. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу