REZON: Kobna prodaja banaka strancima

Piše: Milorad Bojović

Poput parafinske rukavice američke sankcije NIS-u otkrivaju sve štetočinske tragove bivše vlasti. Pošto se nečije buduće delovanje može ceniti samo na osnovu njegovog delovanja u prošlosti, važno je da u optužnici, koju protiv njih sastavljam već 25 godina, stare dokaze oživim u svetlu novih okolnosti.

Pretnja SAD da će banke, u slučaju da se Rusi ne odreknu vlasništva u NIS-u, prekinuti platni promet u Srbiji, ne treba nikog da čudi. Amerika može da nas ucenjuje do mile volje. Sve ono što nisu mogli da urade dok smo imali svoje banke i svoje firme, mogu danas. To im je omogućila današnja opozicija. Oni su strancima posle 5. oktobra, uz privredu i resurse, među kojima je i NIS, na poklon dali i sve banke. Tu odluku su pravdali nesu­vislim objašnjenjem da NIS i državne banke nisu sposobni da rade pozitivno. I da će to moći tek ako njihovi vlasnici postanu stranci.

Zanimljiv je primer, kako je opozicija dok je bila vlast sahranila Komercijalnu banku. EBRD je u vlasništvo najveće državne banke ušao 2006. sa samo 70 miliona evra. Ubrzo nakon toga Vlada Srbije je potpisala Sporazum sa EBRD kojim su se obavezali da Komercijalna banka mora da se privatizuje. I pošto su sada samo Poštanske štedionice i Srpska banka u državnom vlasništvu, sasvim je razumljivo objašnjenje stranih banaka da će im biti ključni prioritet da ispoštuju sankcije SAD, ako do njih dođe. SAD mogu da ucenjuju Srbiju, jer je Srbija svoj finansijski suverenitet od 2000. do 2012. prepustila strancima.

Osim kobne prodaje banaka, današnja opozicija je ukinula i Službu društvenog knjigovodstva, odnosno kasniji Zavod za obračun i plaćanja. I narod i država imali su ogromnu korist od SDK. Ona je kontrolisala ispravnost i zakonitost naloga za plaćanje. Ko nije platio poreze i doprinose radnicima i druge dažbine, nije mogao da prebaci novac.

Tadašnja vlast, današnja opozicija je zaključila da to nije dobro. Objašnjavala je da je SDK zastarela komunistička tvorevina, koja koči naš evropski put. I da će nam njeno ukidanje omogućiti da preko noći postanemo nova Švajcarska. Na sva zvona su najavljivali da će to smanjiti troškove novčanih transakcija, a povećati životni standard. Sve je zapravo bilo obrnuto. SDK je ukinut, a banke prodate da bi se strancima omogućile enormne zarade. 

Sav novac koji je išao preko SDK, odnosno ZOP i državnih banaka, uz nisku proviziju, od 2003. je usmeren na strane banke, uz visoku proviziju. Država se odrekla značajne količine novca, i finansijske nezavisnosti. Sav prihod koji je država ubirala od privrednih transakcija postao je tuđa dobit. Umesto finansijskog uspona Srbije i njenih građana, obogatile su se samo strane banke. Objavljen je podatak da su prošle godine iznele više od milijardu evra čistog profita. 

Tih milijardu evra su uzeli iz džepova naroda. Tih milijardu evra moglo je ostati u Srbiji, i taj novac bi građani trošili da bolje žive. Osim boljeg životnog standarda naroda, veći promet bi doveo do privrednog rasta, i do rasta BDP-a.

Problem sa stranim bankama je još složeniji. Srbija je prodajom banaka stavljena u potpunu zavisnost u odnosu na strance. Banke sutra mogu odlučiti da svu štednju srpskih građana povuku u svoje matične zemlje. Ili da prestanu da isplaćuju novac građanima. Pamtim dok sam bio klijent nekadašnje Vojvođanske banke da sam održavanje računa plaćao 200 dinara mesečno. Danas, ako ne koristim e-banking, to plaćam 10 puta više. A šta je e-banking? To je još jedan način kako strane banke maltretiraju građane Srbije i zarađuju na njima. Da bi povećali profite, otpustili su ogroman broj bankara, i sada građani besplatno rade njihov posao, i pomažu bankama da se još više obogate.

Amerika može da nas ucenjuje do mile volje. Sve ono što nisu mogli da urade dok smo imali svoje banke i svoje firme, mogu danas. To im je omogućila današnja opozicija. Oni su strancima posle 5. oktobra, uz privredu i resurse, među kojima je i NIS, na poklon dali i sve banke.

Na osnovu onoga što su radili dok su bili u prilici da vladaju nije teško zaključiti šta je vizija i program opozicije za budućnost. Karakter je nepromenljiv, isticao je Šopenhauer. U istim ili sličnim okolnostima čovek bi uvek postupio na sličan način. Kao što su prodali sve fabrike, sve izdavačke kuće, knjižare, hotele, rudnike, i kao što su nameravali da prodaju sve banje i banjska lečilišta, prodali bi sve što je trenutno u vlasništvu države. 

To je jedini modus operandi koji razumeju. Lična korist je presudni argument u njihovom delovanju. I zato je svaka tvrdnja o borbi za pravdu i zaštiti narodnih i državnih interesa koju izgovore čist cinizam. Pre nego što je postao cinik Diogen je ležao na robiji zbog novčanih malverzacija. On se kasnije posvetio asketizmu, ali nije zbog toga popularan među jednim brojem srpskih političara. Oni svoj ideal nalaze u Diogenovom životu pre njegovog prerastanja u cinika. 

Njih zanima samo novac. Da nisu ugasili SDK, i prodali banke strancima, problem sa NIS-om bi bio mnogo manji. Da su sve banke srpske, SAD ne bi mogle da nas ucenjuju u meri u kojoj to čine danas.
Autor je stručnjak za odnose s javnošću