РЕЗОН: Кобна продаја банака странцима

Пише: Милорад Бојовић

Попут парафинске рукавице америчке санкције НИС-у откривају све штеточинске трагове бивше власти. Пошто се нечије будуће деловање може ценити само на основу његовог деловања у прошлости, важно је да у оптужници, коју против њих састављам већ 25 година, старе доказе оживим у светлу нових околности.

Претња САД да ће банке, у случају да се Руси не одрекну власништва у НИС-у, прекинути платни промет у Србији, не треба никог да чуди. Америка може да нас уцењује до миле воље. Све оно што нису могли да ураде док смо имали своје банке и своје фирме, могу данас. То им је омогућила данашња опозиција. Они су странцима после 5. октобра, уз привреду и ресурсе, међу којима је и НИС, на поклон дали и све банке. Ту одлуку су правдали несу­вислим објашњењем да НИС и државне банке нису способни да раде позитивно. И да ће то моћи тек ако њихови власници постану странци.

Занимљив је пример, како је опозиција док је била власт сахранила Комерцијалну банку. ЕБРД је у власништво највеће државне банке ушао 2006. са само 70 милиона евра. Убрзо након тога Влада Србије је потписала Споразум са ЕБРД којим су се обавезали да Комерцијална банка мора да се приватизује. И пошто су сада само Поштанске штедионице и Српска банка у државном власништву, сасвим је разумљиво објашњење страних банака да ће им бити кључни приоритет да испоштују санкције САД, ако до њих дође. САД могу да уцењују Србију, јер је Србија свој финансијски суверенитет од 2000. до 2012. препустила странцима.

Осим кобне продаје банака, данашња опозиција је укинула и Службу друштвеног књиговодства, односно каснији Завод за обрачун и плаћања. И народ и држава имали су огромну корист од СДК. Она је контролисала исправност и законитост налога за плаћање. Ко није платио порезе и доприносе радницима и друге дажбине, није могао да пребаци новац.

Тадашња власт, данашња опозиција је закључила да то није добро. Објашњавала је да је СДК застарела комунистичка творевина, која кочи наш европски пут. И да ће нам њено укидање омогућити да преко ноћи постанемо нова Швајцарска. На сва звона су најављивали да ће то смањити трошкове новчаних трансакција, а повећати животни стандард. Све је заправо било обрнуто. СДК је укинут, а банке продате да би се странцима омогућиле енормне зараде. 

Сав новац који је ишао преко СДК, односно ЗОП и државних банака, уз ниску провизију, од 2003. је усмерен на стране банке, уз високу провизију. Држава се одрекла значајне количине новца, и финансијске независности. Сав приход који је држава убирала од привредних трансакција постао је туђа добит. Уместо финансијског успона Србије и њених грађана, обогатиле су се само стране банке. Објављен је податак да су прошле године изнеле више од милијарду евра чистог профита. 

Тих милијарду евра су узели из џепова народа. Тих милијарду евра могло је остати у Србији, и тај новац би грађани трошили да боље живе. Осим бољег животног стандарда народа, већи промет би довео до привредног раста, и до раста БДП-а.

Проблем са страним банкама је још сложенији. Србија је продајом банака стављена у потпуну зависност у односу на странце. Банке сутра могу одлучити да сву штедњу српских грађана повуку у своје матичне земље. Или да престану да исплаћују новац грађанима. Памтим док сам био клијент некадашње Војвођанске банке да сам одржавање рачуна плаћао 200 динара месечно. Данас, ако не користим е-банкинг, то плаћам 10 пута више. А шта је е-банкинг? То је још један начин како стране банке малтретирају грађане Србије и зарађују на њима. Да би повећали профите, отпустили су огроман број банкара, и сада грађани бесплатно раде њихов посао, и помажу банкама да се још више обогате.

Америка може да нас уцењује до миле воље. Све оно што нису могли да ураде док смо имали своје банке и своје фирме, могу данас. То им је омогућила данашња опозиција. Они су странцима после 5. октобра, уз привреду и ресурсе, међу којима је и НИС, на поклон дали и све банке.

На основу онога што су радили док су били у прилици да владају није тешко закључити шта је визија и програм опозиције за будућност. Карактер је непроменљив, истицао је Шопенхауер. У истим или сличним околностима човек би увек поступио на сличан начин. Као што су продали све фабрике, све издавачке куће, књижаре, хотеле, руднике, и као што су намеравали да продају све бање и бањска лечилишта, продали би све што је тренутно у власништву државе. 

То је једини модус операнди који разумеју. Лична корист је пресудни аргумент у њиховом деловању. И зато је свака тврдња о борби за правду и заштити народних и државних интереса коју изговоре чист цинизам. Пре него што је постао циник Диоген је лежао на робији због новчаних малверзација. Он се касније посветио аскетизму, али није због тога популаран међу једним бројем српских политичара. Они свој идеал налазе у Диогеновом животу пре његовог прерастања у циника. 

Њих занима само новац. Да нису угасили СДК, и продали банке странцима, проблем са НИС-ом би био много мањи. Да су све банке српске, САД не би могле да нас уцењују у мери у којој то чине данас.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу