REZON: Propagandne bajke o slobodnim i nezavisnim medijima

Piše: Milorad Bojović

Izbori se ne dobijaju uz pomoć medija, a to pogotovo nije moguće u digitalnoj eri. Svako ko misli drugačije kardinalno greši. Čemu onda služi priča o zarobljavanju medija u Srbiji i pritiscima na novinare? Ona spada među 198 metoda za rušenje vlasti koje su za potrebe CIA osmislili Džin Šarp i Piter Akerman. 

Kažu u Srbiji nema nezavisnih medija. U odnosu na šta? Na strane sile? Na vlast Srbije? U odnosu na istinu? Biti nezavisan od istine, i nije neki ideal kom treba težiti. A do toga dođe ako pred novinare postaviš samo jedan imperativ - napadaj vlast po svaku cenu. To znači da novinar ne traga za istinom, nego za silogizmom uz pomoć kog može da dokaže unapred zadatu negativnu premisu. 

Da bi neko bio objektivan mora da bude nezainteresovan za ishod događaja. Činjenice su samo oni podaci koji ostanu objektivni bez obzira na interes pojedinca, ili grupe ljudi u odnosu na njih. Svaki medij ima vlasnika, a vlasnik svoje interese. Što znači da ne postoji medi koji je nesporno objektivan, niti vrednosno neutralan. U kapitalizmu medij pre svega zastupa interese vlasnika. I uvek navija za neku političku ideologiju. Ali to ne znači da treba da se odrekne uzansi novinarske profesije. Mora proveravati činjenice, omogućiti drugoj strani da iznese svoj stav, razdvajati vest od komentara. I što je najvažnije ne sme da služi kao propagandni kanal. A mediji koji tvrde da su nezavisni služe kao propagandni kanal protivnika vlasti. 

Brojao sam, ima jedanaest medija koji otvoreno podržavaju opoziciju i studente da dođu na vlast. U isto vreme otvoreno agituju protiv vlasti da pomognu studentima i opoziciji da dođu na vlast. I u kojima su sve vesti komentari protiv vlasti, ili hvalospevi o studentima i opoziciji. Samim tim, suprotno pravilima novinarstva služe kao njihov propagandni kanal. 

Danas - ne postoji ništa što je vlast uradila da su ocenili makar neutralno, a kamoli pozitivno. Istovremeno sve što opozcija i studenti rade objavljuju kao najbolju stvar za budućnost Srba i Srbije. I niko im to ne spori. To je njihovo pravo. Mogu da objavljuju šta god žele, i šta god misle - to je demokratija. N1 - sve emisije, čak i zabavne, zasnovane su na negativnom prikazivanju Vučića i vlade i glorifikovanju opozicije i studenata. I ni reč im ne prigovaram. To je njihov politički izbor. To je sloboda medija. To je demokratija. Pisati šta god poželiš. Nova S - isto kao Danas i N1, ne objavljuju ništa osim negativnih vesti o vlasti i pohvala na račun opozicije i studenata. Opet je to sasvim u skladu sa njihovom uređivačkom koncepcijom. Opet je to sasvim u skladu sa demokratskim i medijskim pravima i slobodama. Vijesti - iako je u pitanju medij iz Crne Gore, veliki broj vesti je baziran na negativnom prikazivanju vlasti u Srbiji. Radar - nema teksta, niti žanra koji nije podešen tako da bude kritika Vučića i SNS-a i propaganda u korist studenata i opozicije. Forbs Srbija - prikazuje se kao medij koji neguje objektivno, istraživačko i nezavisno novinarstvo. Kad se prevede na srpski, većina tekstova predstavlja kritiku vlasti i podršnju njenim protivnicima. Direktno - neuspešan pokušaj opozicionog Informera. Krik i Birn su osnovani samo sa jednim ciljem i namenom - da pišu negativne tekstove protiv Vučića i ljudi iz njegovog najbližeg okruženja. KTV Zrenjanin, Autonomija info isto tako. Fenomenološki se pitam zašto im onda smeta što postoje mediji koji rade to isto, ali Vučiću u korist? I pitam se, epistemolški, da nema Vučića i SNS-a od čega bi se sastojao njihov program? Šta bi emitovali? Šta bi objavljivali na sajtovima?

Pitam se kako su nezavisniji mediji koji navijaju za studente, Đokića, Đilasa ili Ponoša, od medija koji navijaju za Vučića? Vučić se bavi politikom, studenti i opozicija se bave politikom. Vučić je na vlasti, a studenti, Đokić, Đilas i Ponoš žele da budu na vlasti. Ni studenti, ni Đokić, ni ostali opozicionari nisu nezainteresovani posmatrači

Istini za volju, postoje mediji koji otvotreno podržavaju vlast. Ali, kako su onda samo oni neobjektivni? Pitam se kako su nezavisniji mediji koji navijaju za studente, Đokića, Đilasa ili Ponoša, od medija koji navijaju za Vučića? Vučić se bavi politikom, studenti i opozicija se bave politikom. Vučić je na vlasti, a studenti, Đokić, Đilas i Ponoš žele da budu na vlasti. Ni studenti, ni Đokić, ni ostali opozicionari nisu nezainteresovani posmatrači. Nisu Koževljev objektivni treći, koji tumači stvarnost iz filozofske perspektive. 

Tu njihovu priču o nezavisnosti podržao bih samo pod jednim uslovom. Mogu da budu protiv vlasti, ali ne smeju da protežiraju nijednu političku stranku, nijedan pokret koji ima ambiciju da učestvuje na izborima i preuzme vlast, niti bilo kog intelektualca ili javnu ličnost koji podržavaju bilo koju političku stranku ili pokret koji želi da dođe na vlast. Tek tada bi dokazali svoju objektivnost.

Po definiciji mediji nisu slobodni kad postoji državna cenzura. Kad vlast zove urednike i zabranjuje im da objavljuju negativne vesti. Kad masovno podnosi tužbe protiv medija. Toga je u Srbiji bilo samo do 2012. Da bi sprečili medije da pišu o aferama vlasti donet je najgori Zakon o javnom informisanju na svetu, uz pomoć kog su ugasili mnoge medije koji nisu mislili isto što i oni. Ponovo bi radili isto. To je njihova mera slobode. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću