РЕЗОН: Пропагандне бајке о слободним и независним медијима

Пише: Милорад Бојовић

Избори се не добијају уз помоћ медија, а то поготово није могуће у дигиталној ери. Свако ко мисли другачије кардинално греши. Чему онда служи прича о заробљавању медија у Србији и притисцима на новинаре? Она спада међу 198 метода за рушење власти које су за потребе ЦИА осмислили Џин Шарп и Питер Акерман. 

Кажу у Србији нема независних медија. У односу на шта? На стране силе? На власт Србије? У односу на истину? Бити независан од истине, и није неки идеал ком треба тежити. А до тога дође ако пред новинаре поставиш само један императив - нападај власт по сваку цену. То значи да новинар не трага за истином, него за силогизмом уз помоћ ког може да докаже унапред задату негативну премису. 

Да би неко био објективан мора да буде незаинтересован за исход догађаја. Чињенице су само они подаци који остану објективни без обзира на интерес појединца, или групе људи у односу на њих. Сваки медиј има власника, а власник своје интересе. Што значи да не постоји меди који је неспорно објективан, нити вредносно неутралан. У капитализму медиј пре свега заступа интересе власника. И увек навија за неку политичку идеологију. Али то не значи да треба да се одрекне узанси новинарске професије. Мора проверавати чињенице, омогућити другој страни да изнесе свој став, раздвајати вест од коментара. И што је најважније не сме да служи као пропагандни канал. А медији који тврде да су независни служе као пропагандни канал противника власти. 

Бројао сам, има једанаест медија који отворено подржавају опозицију и студенте да дођу на власт. У исто време отворено агитују против власти да помогну студентима и опозицији да дођу на власт. И у којима су све вести коментари против власти, или хвалоспеви о студентима и опозицији. Самим тим, супротно правилима новинарства служе као њихов пропагандни канал. 

Данас - не постоји ништа што је власт урадила да су оценили макар неутрално, а камоли позитивно. Истовремено све што опозција и студенти раде објављују као најбољу ствар за будућност Срба и Србије. И нико им то не спори. То је њихово право. Могу да објављују шта год желе, и шта год мисле - то је демократија. Н1 - све емисије, чак и забавне, засноване су на негативном приказивању Вучића и владе и глорификовању опозиције и студената. И ни реч им не приговарам. То је њихов политички избор. То је слобода медија. То је демократија. Писати шта год пожелиш. Нова С - исто као Данас и Н1, не објављују ништа осим негативних вести о власти и похвала на рачун опозиције и студената. Опет је то сасвим у складу са њиховом уређивачком концепцијом. Опет је то сасвим у складу са демократским и медијским правима и слободама. Вијести - иако је у питању медиј из Црне Горе, велики број вести је базиран на негативном приказивању власти у Србији. Радар - нема текста, нити жанра који није подешен тако да буде критика Вучића и СНС-а и пропаганда у корист студената и опозиције. Форбс Србија - приказује се као медиј који негује објективно, истраживачко и независно новинарство. Кад се преведе на српски, већина текстова представља критику власти и подршњу њеним противницима. Директно - неуспешан покушај опозиционог Информера. Крик и Бирн су основани само са једним циљем и наменом - да пишу негативне текстове против Вучића и људи из његовог најближег окружења. КТВ Зрењанин, Аутономија инфо исто тако. Феноменолошки се питам зашто им онда смета што постоје медији који раде то исто, али Вучићу у корист? И питам се, епистемолшки, да нема Вучића и СНС-а од чега би се састојао њихов програм? Шта би емитовали? Шта би објављивали на сајтовима?

Питам се како су независнији медији који навијају за студенте, Ђокића, Ђиласа или Поноша, од медија који навијају за Вучића? Вучић се бави политиком, студенти и опозиција се баве политиком. Вучић је на власти, а студенти, Ђокић, Ђилас и Понош желе да буду на власти. Ни студенти, ни Ђокић, ни остали опозиционари нису незаинтересовани посматрачи

Истини за вољу, постоје медији који отвотрено подржавају власт. Али, како су онда само они необјективни? Питам се како су независнији медији који навијају за студенте, Ђокића, Ђиласа или Поноша, од медија који навијају за Вучића? Вучић се бави политиком, студенти и опозиција се баве политиком. Вучић је на власти, а студенти, Ђокић, Ђилас и Понош желе да буду на власти. Ни студенти, ни Ђокић, ни остали опозиционари нису незаинтересовани посматрачи. Нису Кожевљев објективни трећи, који тумачи стварност из филозофске перспективе. 

Ту њихову причу о независности подржао бих само под једним условом. Могу да буду против власти, али не смеју да протежирају ниједну политичку странку, ниједан покрет који има амбицију да учествује на изборима и преузме власт, нити било ког интелектуалца или јавну личност који подржавају било коју политичку странку или покрет који жели да дође на власт. Тек тада би доказали своју објективност.

По дефиницији медији нису слободни кад постоји државна цензура. Кад власт зове уреднике и забрањује им да објављују негативне вести. Кад масовно подноси тужбе против медија. Тога је у Србији било само до 2012. Да би спречили медије да пишу о аферама власти донет је најгори Закон о јавном информисању на свету, уз помоћ ког су угасили многе медије који нису мислили исто што и они. Поново би радили исто. То је њихова мера слободе. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу