„Svaki put nam je isto. Sve nas to vraća na taj isti dan“ U GORAŽDEVCU OBELEŽENA 22. GODIŠNJICA OD UBISTVA DVOJICE DEČAKA NA BISTRICI

Parastos je u prisustvu rodbine, prijatelja, meštana Malinke Mitrović iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, služio vladika novobrdski Ilarion.
 

Tog 13. avgusta 2003. godine, dok su se kupali na reci Bistrici, hicima iz automatskog oružja svirepo su ubijeni dvanaestogodišnji Panto Dakić i devetnaestogodišnji Ivan Jovović, dok su teško ranjeni Đorđe Ugrenović, Bogdan Bukumirić, Marko Bogićević i Dragana Srbljak.
 

Milisav Dakić, otac ubijenog Pantelije pozvao je premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da otvori istragu i pronađe ubice njegovog detata, naglasivši da treba da zna da je porodica svetinja.
 

I on ima decu i trebalo bi da bude svestan bola koji nosim. Ovaj život i ovaj svet su veliki. Nikad ne zna šta bi moglo da se desi u životu. Zato mu poručujem da otvori istragu, da pronađe ubice, jer tako može da bude predsednik za sve stanovnike Kosova i Metohije. Ne mogu da dovedem Vučića ovde, da mi on pronađe ubicu. On to mora da uradi i on je dužan to da uradi. To očekujem od njega u svakom trenutku. Da otvori istragu, da pronađe ubice i da budu zadovoljni svi, ne samo ja i moja porodica, već svi koji su nedužno oštećeni kao i Romi, kao i Bošnjaci, kao i Albanci i mi, Srbi, rekao je Dakić.

Majka tada ranjene Dragane, Mirjana Srbljak rekla je da današnji dan proslavljaju kao njen novi rođendan.
 

Svaki put nam je isto. Sve nas to vraća na taj isti dan. I sad treba neko vreme da sve to prođe, da se smirimo, inače ništa se ne menja, svake godine je sve isto, život je u totalitetu stao, svaki dan neka nova dešavanja, ne znamo ni gde smo, ali ipak smo tu. Čuli smo te sirene i te vriske i onda smo svi trčali ka reci jer smo znali da su deca pošla tamo. Tako smo saznali, videli smo tamo taj pokolj", kaže ona.

Ona je istakla da ne veruje da će ovaj stravičan zločin ikada biti rasvetljen.

Nikad. Išla sam na ta ročišta 10 puta. To je suludo verovati, sve što oni uzmu u svoje ruke, možete misliti kako će se to završiti. Nikad se to neće rasvetliti, kao ni mnogo toga. Mi smo nekako stvarno verovali da će biti bolje, ali ništa. Ništa nije bolje. Deca nam svakako odlaze, zavrašavaju te fakultete, nemaju zapošljenja, rekla je Srbljak.

Vladika novobrdski Ilarion, koji je služio parastos najpre u crkvi Rođenja presvete Bogorodice, a nakon toga i na grobovima ubijenih dečaka, istakao je da su Ivan i Panto živi u Bogu, u tajni njegovog zagrljaja koja sve nas očekuje.

Mi se danas sabrasmo ovde da proslavimo život. Paradoksalno proslavljamo život, a okupili smo se da vršimo spomen na upokojne i na mrtve. Zato što verujemo da svi u Bogu žive i mi se ovde sabrasmo danas, zato što smo u Bogu svi živi. Ivan i Panto su živi u Bogu, u tajni njegovog zagrljaja koja i nas očekuje. Sa stanovišta ovoga sveta sve je strašno i čemerno, zašto jedno dete da strada na takav način, zašto nema pravde, zašto se ne zna ko je počinilac, zašto ova crkva ne može da se bez smetnje obnovi i proklija ponovo, mnogo ima pitanja  zašto u voom svetu, ali kada posmatramo sa stanovišta svete službe i sa stanovništva svete liturgije i prisustva Hristovog, gubi se zašto. Zato što kad je Bog tu sa nama, gube se pitanja. Čoveku više nije potrebno osim te miline i topline Božijeg zagrljaja, a u tom zagrljaju smo svi, istakao je vladika Ilarion.
    
Naglasio je da čovek treba da ima vere, da otvori oči i vidi Hrista vaskrsloga, da gorčinu u srcu izleči koliko god da je ovaj život težak.

Ocenio je da jeste teško, ali i blagosloveno ostati tu jer narod u AP KiM ima poseban blagoslov.

Neka vam Bog da snage, braćo i sestre, da na ovom mestu opstanete, da živite blagosloveni život, ispravljajući se, kajući se i ustremljujući se ka onome što jedino stoji uspravno, jer je sve klimavo u ovom svetu, jedino što stoji večno i stajaće jeste crkva Božija. To je pouka kosovsko-metohijska, da jedino crkva ostaje, crkva je neuništva, i to ne nekom ljudskom silom, nego silom života neuništivog, rekao je vladika.

Malinka Mitrović, koja je ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju položila venac na spomen obeležje meštana stradalih u NATO agresiji i deci na Bistrici, izjavila je da su tu da danas odaju poštu nevino stradaloj deci, ali i da pruže podršku porodicama stradalih.

Nažalost, ubijena su dva dečaka. Ubijeni su Ivan Jovović i Panto Dakić, ali bilo je i teško ranjenih, ranjeno je četvoro ostale deca. Među njima su Marko, Dragana, Bogdan i Dorđe. Nažalost, ono što možemo da kažemo je to da istraga nije dala rezultate, počionioci nisu pronađeni. A ono što je najgore, da je Euleks još 2010. godine istragu obustavio, kako kažu zbog nedostatka dokaza. Ovaj tragičan događaj ostavio je dubok trag u sećanju svih nas i on će sigurno ostati kao simbol stradanja Srba u tom periodu, navela je Mitrović.

Dodala je da, sve dok se budemo sećali na naše stradale, oni će živeti sa nama.

Mi smo tu da im poručimo da nisu sami, da nisu zaboravljani, jer bol i tuga koju osećaju svih ovih godina je istovremeno i naša bol. I mi bi hteli na na neki način da je ublažimo, da je podelimo. I sve dok budemo se podsećali na naše stradale, oni će živeti sa nama. I zato i Srbija i srpski narod ne smeju dozvoliti da se zaborave sećanja na svaku stradalu žrtvu, kako zbog žrtve njihovih porodica, tako i zbog budućnosti srpskog naroda, rekla je ona.

Istakla je da je ovaj zločin najvećih poraza međunarodne zajednice.

Zato na međunarodnoj zajednici ostaje opomena, sve dok se počinioci ovog krvavog pira ne pronađu i izvedu pred lice pravde, rekla je Mitrović.

Nakon napada, istražitelji UNMIK-a saopštili su, da je nepoznat broj lica otvorio rafalnu vatru iz "kalašnjikova" na grupu dece i mladih Srba iz Goraždevca, pri čemu je ispaljeno 87 metaka.

Za zločin do sada niko nije odgovarao, a pošto osumnjičenih nije bilo Euleks je zatvorio istragu 2010. godine, sa mogućnošću da bude ponovo otvorena ukoliko se pojave nove informacije.