„Сваки пут нам је исто. Све нас то враћа на тај исти дан“ У ГОРАЖДЕВЦУ ОБЕЛЕЖЕНА 22. ГОДИШЊИЦА ОД УБИСТВА ДВОЈИЦЕ ДЕЧАКА НА БИСТРИЦИ

Парастос је у присуству родбине, пријатеља, мештана Малинке Митровић из Канцеларије за Косово и Метохију, служио владика новобрдски Иларион.
 

Тог 13. августа 2003. године, док су се купали на реци Бистрици, хицима из аутоматског оружја свирепо су убијени дванаестогодишњи Панто Дакић и деветнаестогодишњи Иван Јововић, док су тешко рањени Ђорђе Угреновић, Богдан Букумирић, Марко Богићевић и Драгана Србљак.
 

Милисав Дакић, отац убијеног Пантелије позвао је премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да отвори истрагу и пронађе убице његовог детата, нагласивши да треба да зна да је породица светиња.
 

И он има децу и требало би да буде свестан бола који носим. Овај живот и овај свет су велики. Никад не зна шта би могло да се деси у животу. Зато му поручујем да отвори истрагу, да пронађе убице, јер тако може да буде председник за све становнике Косова и Метохије. Не могу да доведем Вучиćа овде, да ми он пронађе убицу. Он то мора да уради и он је дужан то да уради. То очекујем од њега у сваком тренутку. Да отвори истрагу, да пронађе убице и да буду задовољни сви, не само ја и моја породица, већ сви који су недужно оштећени као и Роми, као и Бошњаци, као и Албанци и ми, Срби, рекао је Дакић.

Мајка тада рањене Драгане, Мирјана Србљак рекла је да данашњи дан прослављају као њен нови рођендан.
 

Сваки пут нам је исто. Све нас то враћа на тај исти дан. И сад треба неко време да све то прође, да се смиримо, иначе ништа се не мења, сваке године је све исто, живот је у тоталитету стао, сваки дан нека нова дешавања, не знамо ни где смо, али ипак смо ту. Чули смо те сирене и те вриске и онда смо сви трчали ка реци јер смо знали да су деца пошла тамо. Тако смо сазнали, видели смо тамо тај покољ", каже она.

Она је истакла да не верује да ће овај стравичан злочин икада бити расветљен.

Никад. Ишла сам на та рочишта 10 пута. То је сулудо веровати, све што они узму у своје руке, можете мислити како ће се то завршити. Никад се то неће расветлити, као ни много тога. Ми смо некако стварно веровали да ће бити боље, али ништа. Ништа није боље. Деца нам свакако одлазе, заврашавају те факултете, немају запошљења, рекла је Србљак.

Владика новобрдски Иларион, који је служио парастос најпре у цркви Рођења пресвете Богородице, а након тога и на гробовима убијених дечака, истакао је да су Иван и Панто живи у Богу, у тајни његовог загрљаја која све нас очекује.

Ми се данас сабрасмо овде да прославимо живот. Парадоксално прослављамо живот, а окупили смо се да вршимо спомен на упокојне и на мртве. Зато што верујемо да сви у Богу живе и ми се овде сабрасмо данас, зато што смо у Богу сви живи. Иван и Панто су живи у Богу, у тајни његовог загрљаја која и нас очекује. Са становишта овога света све је страшно и чемерно, зашто једно дете да страда на такав начин, зашто нема правде, зашто се не зна ко је починилац, зашто ова црква не може да се без сметње обнови и проклија поново, много има питања  зашто у воом свету, али када посматрамо са становишта свете службе и са становништва свете литургије и присуства Христовог, губи се зашто. Зато што кад је Бог ту са нама, губе се питања. Човеку више није потребно осим те милине и топлине Божијег загрљаја, а у том загрљају смо сви, истакао је владика Иларион.
    
Нагласио је да човек треба да има вере, да отвори очи и види Христа васкрслога, да горчину у срцу излечи колико год да је овај живот тежак.

Оценио је да јесте тешко, али и благословено остати ту јер народ у АП КиМ има посебан благослов.

Нека вам Бог да снаге, браćо и сестре, да на овом месту опстанете, да живите благословени живот, исправљајуćи се, кајући се и устремљујуćи се ка ономе што једино стоји усправно, јер је све климаво у овом свету, једино што стоји вечно и стајаће јесте црква Божија. То је поука косовско-метохијска, да једино црква остаје, црква је неуништва, и то не неком људском силом, него силом живота неуништивог, рекао је владика.

Малинка Митровић, која је испред Канцеларије за Косово и Метохију положила венац на спомен обележје мештана страдалих у НАТО агресији и деци на Бистрици, изјавила је да су ту да данас одају пошту невино страдалој деци, али и да пруже подршку породицама страдалих.

Нажалост, убијена су два дечака. Убијени су Иван Јововић и Панто Дакић, али било је и тешко рањених, рањено је четворо остале деца. Међу њима су Марко, Драгана, Богдан и Дорђе. Нажалост, оно што можемо да кажемо је то да истрага није дала резултате, почиониоци нису пронађени. А оно што је најгоре, да је Еулекс још 2010. године истрагу обуставио, како кажу због недостатка доказа. Овај трагичан догађај оставио је дубок траг у сећању свих нас и он ће сигурно остати као симбол страдања Срба у том периоду, навела је Митровић.

Додала је да, све док се будемо сећали на наше страдале, они ће живети са нама.

Ми смо ту да им поручимо да нису сами, да нису заборављани, јер бол и туга коју осећају свих ових година је истовремено и наша бол. И ми би хтели на на неки начин да је ублажимо, да је поделимо. И све док будемо се подсећали на наше страдале, они ће живети са нама. И зато и Србија и српски народ не смеју дозволити да се забораве сећања на сваку страдалу жртву, како због жртве њихових породица, тако и због будућности српског народа, рекла је она.

Истакла је да је овај злочин највећих пораза међународне заједнице.

Зато на међународној заједници остаје опомена, све док се починиоци овог крвавог пира не пронађу и изведу пред лице правде, рекла је Митровић.

Након напада, истражитељи УНМИК-а саопштили су, да је непознат број лица отворио рафалну ватру из "калашњикова" на групу деце и младих Срба из Гораждевца, при чему је испаљено 87 метака.

За злочин до сада нико није одговарао, а пошто осумњичених није било Еулекс је затворио истрагу 2010. године, са могућношћу да буде поново отворена уколико се појаве нове информације.