USVOJEN ZAVRŠNI RAČUN BUDŽETA AP VOJVODINE! Ostvareni prihodi na visokom nivou, državna revizija dala pozitivnu ocenu
Poslanici Skupštine AP Vojvodine, na današnjoj sednici, usvojili su završni račun budžeta AP Vojvodine za 2025. godinu, kao i predlog o izmeni odluke o izradi prostornog plana područja posebne namene zaštićenog prirodnog područja „Mostonga”, predlog o donošenju izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene predela izuzetnih odlika „Potamišje”, kao i predlog odluke o izradi prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta prvog reda deonica Kula - Bogojevo i državnog puta deonica Bašaid - Srpska Crnja.
Usvojen je i izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu i izveštaj o poslovanju Pedagoškog zavoda Vojvodine za prošlu godinu.
Obrazlažući odluku o završnom računu budžeta pokrajinska sekretarka za finansije Aleksandra Radak kazala je da „brojevi nisu samo puka statistika, već su oni ogledalo rada, odgovornosti prema svakom dinaru građana Vojvodine i ekonomske zrelosti“ kao i da je budžet planiran oprezno i konzervativno. Ona je napomenula da je Državna revizorska institucija po sedmi put dala pozitivnu ocenu na završni račun.
- Obim budžeta bio je 69,4 milijardi dinara. Usledila su dva rebalansa i uvećanja aproprijacija, pa je ukupna projekcija budžeta za 2025. godinu iznosila 66, 6 milijardi dinara – podsetila je Aleksandra Radak. - Što se tiče tekućih prihoda i primanja budžeta on su ostvareni u iznosu od 54,6 milijardi dinara ili 95, 62 odsto. Kada se tome dodaju preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina u nominalnom iznosu od 10, 6 milijardi dobijamo ukupne ostvarene prihode i primanja sa prenetim neutrošenim sredstvima u iznosu 65,2 milijardi dinara ili izvršenje prihoda od 97,97 odsto. Što se tiče rashoda i izdataka iz budžeta on je ostvaren u iznosu od 60,5 milijardi dinara ili 90,92 odsto od plana. Ostvareni ustupljeni prihodi, imajući u vidu situaciju s kompanijom NIS, iznose 35 milijardi dinara što, u odnosu na plan, čini 92,92 odsto. Porez na lična primanja je premašio 100 odsto, te je ostvaren u visini od 101 odsto ili 14,6 milijardi dinara, porez na dobit je iznosio 21 milijarde dinara ili 87,86 odsto. Dug nikad nije bio manji - iznosi 1,39 odsto odnosno 1,3 milijardu dinara i za projektovanu nedospelu kamatu 35 miliona dinara.
Čvrsta budžetska politika
Pre početka sednice obratio se Nenad Borović iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane" i predsednik odbora za budžet i finansije.
- Poslanička grupa „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane“ glasaće za izveštaj, jer se iz njega vidi čvrsta budžetska politika - poručio je Borović. - Posebno bih istakao činjenicu da je državna revizorska institucija sedmi put dala pozitivan izveštaj o upravljanju javnim finansijama u AP Vojvodini. Ostvarenje budžeta je vrlo visoko. Pokazalo se da je privreda stabilna. Posebno bih istakao dva fiskalna agregata- porez na zarade, sa više od 14 milijardi dinara, i porez na dobit.
Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg obrazlagao je prostrne planove o kojima se raspravljalo. Govoreći o izmenama plana koji se tiče područja posebne namene Sremski Karlovci Erceg je napomenuo da nema razloga za zabrinutost javnosti.
- Jedan od najposećenijih lokaliteta u okviru Nacionalnog parka „Fruška Gora“ je Stražilovo kao i spomenik Branku Radičeviću ali je pristup tim mestima nezgodan, pa je Opština Sremski Karlovci predložila proširenje postojeće saobraćajne infrastrukture i izgradnju pešačko – biciklističke staze - pojasnio je Erceg i dodao da se pravila gradnje u ovom području neće menjati, već ostaju ista kako je to ranije utvrđeno. – Što se tiče izrade prostornog plana infrastrukturnog koridora državnog puta prvog b reda deonica Kula – Bogojevo on se tiče brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine”. Pošto je počela njegova izgradnja iz tog razloga je pokrajinski sekretarijat za saobraćaj, građevinu i energetiku dao inicijativu za izradu idejnog rešenja kako bi se luka Bogojevo spojila sa lokalnim saomupravama koje gravitiraju ka budućoj brzoj saobraćajnici od Bačkog Brega do Srpske Crnje. Na ovaj način ćemo izgraditi direktnu vezu koja će imati značaj za Kulu, Vrbas, Srbobran, Apati i Odžake i omogućiti da čvorište koje će biti pored luke i železničke infrastrukture dobije putni pravac koji će pomoći razvoju privrede. Iz istog razloga su opština Nova Crnja i Grad Kikinda pokrenule inicijatu o izradi prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta, deonica Bašaid - Srpska Crnja. I taj putni pravac, koji će spojiti krak „Osmeha Vojvodine” sa srednjim Banatom i dalje sa auto - putem Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, odnosno „Vojvođanskim P”. Najveći benefit imaće Nova Crnja, Kikinda, Žitište i Zrenjanin. Deonica će imati oko 10 kilometara, a ovaj planski osnov će imati elemente detaljne razrade jer će se uporedo raditi idejno rešenje.
Rad sekretarijata
Sekretarka za finansije Aleksandra Radak dotakla se i rada pojedinih sekretarijata. Kako je naglasila značajna sredstva uložena su i u energetsku efikasnost javnih objekata, rekonstrukciju sistema grejanja, unapređenje putne infrastrukture i bezbednosti saobraćaja. Govoreći o pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, izdvojila je ulaganja u uređenje atarskih puteva i otresišta, uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, intenziviranje korišćenja poljoprivrednog zemljišta kroz podršku proizvođačima za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje, investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u stočarskoj i biljnoj proizvodnji, nabavku mehanizacije i priključne mehanizacije. Sekretarijat za energetiku realizovao je realizovao projekat za energijsku efikasnost u objektima javne namene za uvođenje energetski efikasnih sistema grejanja, rekonstrukciju toplovodne mreže i ugradnju kotlova sa većim stepenom korisnog dejstva u javnim ustanovama, kao i za korišćenje solarne energije za potrebu proizvodnje električne energije i ugradnju uređaja za grejanje i hlađenje u objektima javne namene.
Poslanici opozicije naveli su uoči sednice da neće podržati predloge koji su na dnevnom redu jer smatraju da je pokrajinski budžet prethodne godine umanjen. Mihailo Brkić iz Poslaničke grupe „Srbija Centar (SRCE) - Zeleno-levi Front (ZLF) - Pokret za preokret (PZP)“ kazao je da se pokrajinski budžet umanjio u odnosu na prvobitnu projekciju.
Maja Gojković: Protesti ostavili ostavila trag na celu ekonomiju
Odgovarajući na zamerke opozicije, u vezi ulaganja novca, kao i na konstataciju da pojedine kulturne manifestacije neće biti održane ove godine, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je, na jučerašnjoj sednici Skupštine AP Vojvodine, na kojoj je najznačajnija tačka dnevnog reda bila usvajanje završnog računa budžeta sa izveštajem o ostvarenju, izjavila da je „2025. godina bila jedna od najtežih za Srbiju u poslednjem periodu i ocenila da su pokušaji blokade i zaustavljanja države imali negativne posledice na privredu, turizam, ugostiteljstvo, obrazovanje i nauku, a sveukupno na ekonomiju“. Ona je tokom rasprave ukazala da se o tom dokumentu ne može govoriti bez sagledavanja okolnosti u kojima je država funkcionisala tokom prethodne godine.
- Niko od opozicionih poslanika nije analizirao kroz kakvu je godinu Srbija prošla, a pokušaji blokada i zaustavljanja države imali negativan uticaj na ekonomiju – naglasila je Maja Gojković. - Kada je reč o pomoći sektoru turizma i ugostiteljstva, to je važna privredna grana koju država podržava i slične mere primenjuju i druge evropske zemlje. Slike protesta i nasilja na ulicama negativno utiču na odluke turista o tome da li će posetiti određenu destinaciju u Vojvodini i u Srbiji. Što se tiče ulaganja u obrazovanje i nauku, tokom 2025. godine brojni naučni instituti i fakulteti su bili blokirani, što je otežalo realizaciju planiranih aktivnosti i investicija. Država je prethodnih godina značajno ulagala u naučnu infrastrukturu i razvoj istraživačkih centara, kao i u brojne kulturne manifestacije, od Subotice do Novog Sada.
- Pokrajinska administracija se u prihodima sužava, pa se to preliva i na rashode. Međutim, problem je kako su postavljeni rashodi – rekao je Brkić. – Ono što bi trebalo da bude prioritet, poput poljoprivrede i obrazovanja, u tim oblastima je realizacija manja nego što se moglo da se ostvari u odnosu na odluku o budžetu. Realizacija u subvencijama privatnim preduzećima su ispunjeni 100 odsto. To ne bi trebalo da se u tolikoj meri finansira javnim novcem.
S. Kovač