УСВОЈЕН ЗАВРШНИ РАЧУН БУЏЕТА АП ВОЈВОДИНЕ! Остварени приходи на високом нивоу, државна ревизија дала позитивну оцену
Посланици Скупштине АП Војводине, на данашњој седници, усвојили су завршни рачун буџета АП Војводине за 2025. годину, као и предлог о измени одлуке о изради просторног плана подручја посебне намене заштићеног природног подручја „Мостонга”, предлог о доношењу измена и допуна просторног плана подручја посебне намене предела изузетних одлика „Потамишје”, као и предлог одлуке о изради просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута првог реда деоница Кула - Богојево и државног пута деоница Башаид - Српска Црња.
Усвојен је и извештај о раду и финансијском пословању Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону и извештај о пословању Педагошког завода Војводине за прошлу годину.
Образлажући одлуку о завршном рачуну буџета покрајинска секретарка за финансије Александра Радак казала је да „бројеви нису само пука статистика, већ су они огледало рада, одговорности према сваком динару грађана Војводине и економске зрелости“ као и да је буџет планиран опрезно и конзервативно. Она је напоменула да је Државна ревизорска институција по седми пут дала позитивну оцену на завршни рачун.
- Обим буџета био је 69,4 милијарди динара. Уследила су два ребаланса и увећања апропријација, па је укупна пројекција буџета за 2025. годину износила 66, 6 милијарди динара – подсетила је Александра Радак. - Што се тиче текућих прихода и примања буџета он су остварени у износу од 54,6 милијарди динара или 95, 62 одсто. Када се томе додају пренета неутрошена средства из ранијих година у номиналном износу од 10, 6 милијарди добијамо укупне остварене приходе и примања са пренетим неутрошеним средствима у износу 65,2 милијарди динара или извршење прихода од 97,97 одсто. Што се тиче расхода и издатака из буџета он је остварен у износу од 60,5 милијарди динара или 90,92 одсто од плана. Остварени уступљени приходи, имајући у виду ситуацију с компанијом НИС, износе 35 милијарди динара што, у односу на план, чини 92,92 одсто. Порез на лична примања је премашио 100 одсто, те је остварен у висини од 101 одсто или 14,6 милијарди динара, порез на добит је износио 21 милијарде динара или 87,86 одсто. Дуг никад није био мањи - износи 1,39 одсто односно 1,3 милијарду динара и за пројектовану недоспелу камату 35 милиона динара.
Чврста буџетска политика
Пре почетка седнице обратио се Ненад Боровић из посланичке групе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане" и председник одбора за буџет и финансије.
- Посланичка група „Александар Вучић- Војводина не сме да стане“ гласаће за извештај, јер се из њега види чврста буџетска политика - поручио је Боровић. - Посебно бих истакао чињеницу да је државна ревизорска институција седми пут дала позитиван извештај о управљању јавним финансијама у АП Војводини. Остварење буџета је врло високо. Показало се да је привреда стабилна. Посебно бих истакао два фискална агрегата- порез на зараде, са више од 14 милијарди динара, и порез на добит.
Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег образлагао је прострне планове о којима се расправљало. Говорећи о изменама плана који се тиче подручја посебне намене Сремски Карловци Ерцег је напоменуо да нема разлога за забринутост јавности.
- Један од најпосећенијих локалитета у оквиру Националног парка „Фрушка Гора“ је Стражилово као и споменик Бранку Радичевићу али је приступ тим местима незгодан, па је Општина Сремски Карловци предложила проширење постојеће саобраћајне инфраструктуре и изградњу пешачко – бициклистичке стазе - појаснио је Ерцег и додао да се правила градње у овом подручју неће мењати, већ остају иста како је то раније утврђено. – Што се тиче израде просторног плана инфраструктурног коридора државног пута првог б реда деоница Кула – Богојево он се тиче брзе саобраћајнице „Осмех Војводине”. Пошто је почела његова изградња из тог разлога је покрајински секретаријат за саобраћај, грађевину и енергетику дао иницијативу за израду идејног решења како би се лука Богојево спојила са локалним саомуправама које гравитирају ка будућој брзој саобраћајници од Бачког Брега до Српске Црње. На овај начин ћемо изградити директну везу која ће имати значај за Кулу, Врбас, Србобран, Апати и Оџаке и омогућити да чвориште које ће бити поред луке и железничке инфраструктуре добије путни правац који ће помоћи развоју привреде. Из истог разлога су општина Нова Црња и Град Кикинда покренуле иницијату о изради просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута, деоница Башаид - Српска Црња. И тај путни правац, који ће спојити крак „Осмеха Војводине” са средњим Банатом и даље са ауто - путем Београд - Зрењанин - Нови Сад, односно „Војвођанским П”. Највећи бенефит имаће Нова Црња, Кикинда, Житиште и Зрењанин. Деоница ће имати око 10 километара, а овај плански основ ће имати елементе детаљне разраде јер ће се упоредо радити идејно решење.
Рад секретаријата
Секретарка за финансије Александра Радак дотакла се и рада појединих секретаријата. Како је нагласила значајна средства уложена су и у енергетску ефикасност јавних објеката, реконструкцију система грејања, унапређење путне инфраструктуре и безбедности саобраћаја. Говорећи о покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство, издвојила је улагања у уређење атарских путева и отресишта, уклањање дивљих депонија са пољопривредног земљишта, интензивирање коришћења пољопривредног земљишта кроз подршку произвођачима за набавку система и опреме за наводњавање, инвестиције у физичка средства пољопривредних газдинстава у сточарској и биљној производњи, набавку механизације и прикључне механизације. Секретаријат за енергетику реализовао је реализовао пројекат за енергијску ефикасност у објектима јавне намене за увођење енергетски ефикасних система грејања, реконструкцију топловодне мреже и уградњу котлова са већим степеном корисног дејства у јавним установама, као и за коришћење соларне енергије за потребу производње електричне енергије и уградњу уређаја за грејање и хлађење у објектима јавне намене.
Посланици опозиције навели су уочи седнице да неће подржати предлоге који су на дневном реду јер сматрају да је покрајински буџет претходне године умањен. Михаило Бркић из Посланичке групе „Србија Центар (СРЦЕ) - Зелено-леви Фронт (ЗЛФ) - Покрет за преокрет (ПЗП)“ казао је да се покрајински буџет умањио у односу на првобитну пројекцију.
Маја Гојковић: Протести оставили оставила траг на целу економију
Одговарајући на замерке опозиције, у вези улагања новца, као и на констатацију да поједине културне манифестације неће бити одржане ове године, председница Покрајинске владе Маја Гојковић је, на јучерашњој седници Скупштине АП Војводине, на којој је најзначајнија тачка дневног реда била усвајање завршног рачуна буџета са извештајем о остварењу, изјавила да је „2025. година била једна од најтежих за Србију у последњем периоду и оценила да су покушаји блокаде и заустављања државе имали негативне последице на привреду, туризам, угоститељство, образовање и науку, а свеукупно на економију“. Она је током расправе указала да се о том документу не може говорити без сагледавања околности у којима је држава функционисала током претходне године.
- Нико од опозиционих посланика није анализирао кроз какву је годину Србија прошла, а покушаји блокада и заустављања државе имали негативан утицај на економију – нагласила је Маја Гојковић. - Када је реч о помоћи сектору туризма и угоститељства, то је важна привредна грана коју држава подржава и сличне мере примењују и друге европске земље. Слике протеста и насиља на улицама негативно утичу на одлуке туриста о томе да ли ће посетити одређену дестинацију у Војводини и у Србији. Што се тиче улагања у образовање и науку, током 2025. године бројни научни институти и факултети су били блокирани, што је отежало реализацију планираних активности и инвестиција. Држава је претходних година значајно улагала у научну инфраструктуру и развој истраживачких центара, као и у бројне културне манифестације, од Суботице до Новог Сада.
- Покрајинска администрација се у приходима сужава, па се то прелива и на расходе. Међутим, проблем је како су постављени расходи – рекао је Бркић. – Оно што би требало да буде приоритет, попут пољопривреде и образовања, у тим областима је реализација мања него што се могло да се оствари у односу на одлуку о буџету. Реализација у субвенцијама приватним предузећима су испуњени 100 одсто. То не би требало да се у толикој мери финансира јавним новцем.
С. Ковач