PREDSEDNIK VUČIĆ PREDSTAVIO NACIONALNU STRATEGIJU "Srbija 2030": "Najvažniji cilj za našu zemlju je da sačuvamo mir i stabilnost"
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predstavlja nacionalnu strategiju "Srbija 2030".
Glavne tačke ovog plana su Očuvanje mira, obrazovanje, infastruktura, veštačka inteligencija, robotika...
Ubodnu reč izgovorio je tobot Lumi koji je pozdravio prisutne i poželeo da ovaj dan bude nova prekretnica u razvoju Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je pred Srbijom period velikih promena i da je zato važno da država ima jasan plan razvoja za narednu deceniju, ističući da strategija ne sme da zavisi od toga ko je u datom trenutku na vlasti.
Vučić je posebno istakao da je najvažniji cilj za našu zemlju je da sačuvamo mir i stabilnost.
On je naglasio da će o razvojnim planovima govoriti nešto drugačije nego što je uobičajeno, jer je reč o obimnom i složenom procesu koji obuhvata veliki broj podataka i izazova.
„Danas ću da govorim nešto drugačije nego što je uobičajeno, i nemoguće je napisati i sastaviti takvo izlaganje u pisanoj formi, zbog mnoštva podataka koji će vam biti dostupni, ali i zbog ogromnih promena koje se dešavaju“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste zašto Srbija izlazi sa planovima razvoja do 2030. i 2035. godine.
„Prvo pitanje koje se postavlja pred nas jeste zašto izlazimo sa planovima za razvoj Srbije do 2030. i 2035. godine. Veliki deo ljudi reći će da je to zato što želimo da vladamo do te godine, ne razumejući da pitanje strategije ne sme da zavisi samo od toga ko je na vlasti, a da bez planova i programa ne možemo ništa da uradimo“, poručio je predsednik.
11 ključnih tačaka
Vučić je objasnio da je razvojni plan podeljen u 11 ključnih tačaka, ali da u prvom obraćanju neće biti predstavljeni svi detalji.
„Plan je podeljen u 11 tačaka, što znači da danas neće biti predstavljeno sve. O važnim granama i sektorima u narednim danima govoriće nosioci vlasti“, naveo je on.
Predsednik je dodao da će posebnu pažnju posvetiti dilemama i problemima sa kojima se Srbija suočava, naglašavajući da je njihovo rešavanje preduslov za dalji napredak zemlje.
„Govoriću o dilemama i problemima sa kojima se suočavamo i koje moramo da rešimo ako želimo napredak“, zaključio je Vučić.
“ Ne pričam o svakodnevnim stvarima, već o opredeljenju za više rada i učenja, a ne sve manje rada, a sve više boljeg života. Ka njemu moramo težiti, ali njega neće biti ako ne budemo radili više i ne budemo učili. Nemamo nikakvu šansu ako se ne promenimo. Mi živimo u eri, vremenu najvećih i najbržih promena ikada. Mi ih ne osećamo, želimo samo da prođe još jedan dan. To ne vodi nigde, mi moramo da donosimo strategijske odluke, da razmišljamo brzo, ali i da učimo i radimo”, naglasio je Vučić.
On kaže da mnogi kritikuju kancelara Merca zato što je tražio da Nemci rade više.
“ Zamislite rekao je Nemcima da moraju da rade više. Ne moram da govorim da mi radimo manje nego prosečan Nemac. Kada na to dodate digitalnu lenjivost, i da na poslu provodimo tri sata gledajući u telefon, ne zanimajući se poslom već trivijalnostima, onda vam je jasno koliko smo daleko od uspeha u budućnosti. Nismo mi mnogo gori od ostalih, čak po pitanju AI smo pripremljeniji od većine zemalja. Kao u prvoj velikoj industrijskoj revoluciji, kada je Britanija postala sila, tih 10-15 zemalja koje su pripremljene za AI će uspeti, a ostali će zaostati 200 godina” dodao je on.
"Vreme velikih sukoba"
Predsednik je naglasio da živimo u vremenu velikih sukoba i da nije verovao samo svojim instinktima, već se trudio da analizira činjenice i procese koji se dešavaju u svetu.
„Zato sam sa lakoćom predvideo šta će se dogoditi na istoku Evrope, u Iranu. Najavljivao sam to mesec dana, a mnogi su se podsmevali tome. Ja vam danas saopštavam, poštovani građani koje najviše volim i poštujem u svetu – ovo je tek početak sukoba. Uništiće Amerikanci svu vojnu strukturu i infrastrukturu. Iranci su hrabri ljudi, boriće se. Ali u jednom trenutku je jasno čija sila je dominantna i moraće da dođe do primirja, a to je tek početak sukoba širom sveta“, kazao je predsednik.
On je dodao da postoji opasnost da će se budući sukobi završiti sa najtežim žrtvama u istoriji čovečanstva i da bi moglo biti upotrebljeno oružje koje je do sada u istoriji korišćeno samo jednom.
„Nadam se da grešim, ali plašim se da će na kraju ređanje činjenica opet biti tačno. Kada o tome govorimo, dolazimo do prvog cilja u narednih devet ili deset godina, a to je da sačuvamo mir i stabilnost u zemlji. Mi smo uvek bili hrabar i ponosan narod, narod koji je ljubio, štitio i čuvao slobodu. To smo plaćali ogromnu cenu u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu izgubili smo najveći deo nacionalnog korpusa sa druge strane Drine“, kazao je Vučić.
Podsetio je i na teške gubitke iz devedesetih godina, dodajući da je danas jedan od najvećih izazova sa kojima se Srbija suočava – demografija i pronatalitetna politika.
„I to ne zato što ne dajemo novac. Svuda gde imamo najviše novca tu imamo najmanje dece. Naše plate na Vračaru i Starom gradu bile su u proseku 1.700 evra – više nego u Hrvatskoj i Sloveniji. A upravo tu imamo najmanje dece. Dakle, problem nije u ekonomiji, već u našoj svesti. Moramo decu staviti ispred kućnih ljubimaca, a ne obrnuto“, naglasio je predsednik."
"Čuvamo vojnu neutralnost"
On je dodao da Srbija mora da brani svoju slobodu i nezavisnost, ali i da istovremeno pokaže mudrost i strpljenje u suočavanju sa izazovima u regionu.
„Ne da pokažemo kukavičluk, jer oni znaju da nismo kukavice, već da pokažemo stratešku pamet – da čuvamo mir i ljude. Da pronađemo rešenje za naše demografske probleme. Moramo da čuvamo mir i stabilnost, da sačuvamo živote naše dece i ljudi, da ženama i majkama damo priliku da se raduju i planiraju budućnost i da budu stub države, porodice i društva“, poručio je on.
Predsednik je istakao da je u tom kontekstu važna i pozicija Srbije na međunarodnom planu, posebno kada je reč o vojnoj politici i evropskom putu zemlje.
„U skladu sa tim, govorim i o drugoj tački – oko evropskog puta Srbije, vojske i politike. Srbija će da čuva svoju poziciju vojne neutralnosti. Nismo je menjali ni pod velikim pritiscima i nećemo je menjati ni u narednih deset godina“, rekao je predsednik.
"Jačamo našu armiju"
„Moramo da jačamo našu armiju, ona mora da sarađuje sa svima“, istakao je Vučić.
„Moramo graditi strateški i taktički dobre odnose sa NATO zemljama, kao što imamo dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Ne smemo biti žrtva napada zapadne alijanse, i zato moramo da gradimo poverenje prema svima i da razgovaramo sa svima. Zato sam srećan kada čujem da smo imali vežbe i na jednoj strani, i na drugoj strani. Odlično je, generale Mojsiloviću, što ćete u maju imati vežbe sa NATO i sa Amerikancima. To obezbeđuje mir, stabilnost i sigurnost u našoj zemlji“, kazao je predsednik.
On je dodao da Srbija mora da jača svoju vojsku, naglašavajući da zemlja izdvaja mnogo više od 2 odsto ukupnog BDP za vojsku i policiju.
„To samo onaj ko veoma uspešno, mudro i pametno čita budžete može da shvati, što nije često iskustvo sa političarima. To često iznosi i do pet, šest odsto BDP. Mi samo u poslednja tri meseca, sa nečim što ćemo potpisati za sedam dana, izdvojili smo više od 6 milijardi za naoružanje i opremu“, zaključio je predsednik.
"Udaraju kako kome padne na pamet"
Predsednik je naglasio da se Srbija ne priprema za bilo kakv konflikt, već da je cilj očuvanje mira i stabilnosti u zemlji.
„To je jedina garancija da će mir biti sačuvan, inače bismo sa neverovatnom lakoćom postali plen. Pitate ko bi napao? Bilo ko. U današnjem svetu čak i ne morate da objašnjavate koju zemlju – udaraju kako kome padne na pamet. Jeste li primetili kakv značaj je imala sednica Saveta bezbednosti UN povodom napada na Iran? Niko od vas nije čuo, ja sam dobio materijale i imao sam važnije poslove nego da čitam politička naglabanja. Ono u šta se mi uzdamo, UN, izgubile su svoje značenje, i vlada samo pravo jačeg. Drugi se toga od davno ne drže, iako ćemo mi uvek poštovati međunarodno pravo“, rekao je on.
Predsednik je dodao da Srbija uskoro otvara prvu fabriku ozbiljnih dronova u zemlji.
„Najozbiljnija svetska produkcija. Radili smo mi sklapanja manjih dronova, ali ono što ćemo sada da radimo je mnogo ozbiljnije, i od kraja aprila ćemo imati punu proizvodnju u Srbiji, zajedno sa jednim inostranmim partnerom“, dodao je on.
Predsednik je istakao da će prihvatati predloge svih aktera u zemlji, uključujući i političke protivnike, a zatim je nastavio da govori o jačanju vojske i policije.
„Pravićemo digitalnu vojsku, nešto po uzoru na Izrael. Mora i policijski sektor to da prihvati. Srećan sam koliko se bore naši vojnici i policajci, ali moramo da rešimo uska grla i bezbroj problema“, kazao je Vučić.
Uhvatili voz revolucionarnih promena
On je naglasio da je ključno pitanje – kako Srbiju vidimo 2030–2035, što se odnosi na tačke jedan i dva plana.
„Naš odgovor u prošlosti je bio – bićemo članovi EU. Govoriću sasvim otvoreno i iskreno. Ja ne mislim da EU, ne računajući pametne i mudre ljude koji tamo postoje – u koje ubrajam i Fon der Lajen i Koštu, uprkos negativnoj kampanji koja se ovde vodi protiv njih – ima dovoljan kapacitet da donosi značajne strateške promene za sebe. To je bio jedan od razloga zašto sam rekao da je važno da što pre postanemo deo EU u manjem obimu, što ne znači da se odričemo punopravnog članstva, već da budemo deo jedinstvenog tržišta i da važe Šengen pravila za nas. Ne moramo u ovom trenutku imati pristup velikim finansijskim fondovima. Moramo biti racionalni“, naglasio je predsednik.
On je dodao:
„Ja vidim Srbiju kao zemlju koja je uspela da uhvati voz revolucionarnih promena koje donosi veštačka inteligencija… Sustiganje tog voza je prioritet. Pre svega, želim da vidim – hajde ugasite telefone… Nemojte da se ljutite, treba mi mnogo koncentracije, noćas ste spavali, a ja nisam, spremao sam se za ovo. Dakle, Srbija jeste, biće i ubrzaće svoje reforme na evropskom putu. Šta će biti, ne zavisi samo od nas, već od odluka nekog drugog“, naglasio je Vučić.
Šta će da bude s naftom?
Predsednik je dodao da se plaši da mnogi u Evropi ne vide šta se tačno dešava i ne razumeju koliko drugi brže napreduju.
„Noćas je stigla odluka Amerikanaca, jer, naravno, u panici su… Ne zato što neće uspeti vojno – uspeće, nego ne znaju šta da rade sa cenama nafte. Nafta je završila na 93 dolara po barelu, a bila je 65 pre neki dan. Dozvolili su noćas Rusima da izvezu naftu, a Indija to oberučke dočekuje. Za nijansu će to da smanji značaj zemalja Zaliva, ali vas ja sada pitam – znate li ko je, što bi moj mlađi sin Vukan rekao, nesnađen u svemu tome? Pa mi iz Evrope. Mi ćemo opet da platimo najvišu cenu. Sada će svi da prihvate rusku naftu, sem Evrope. Svi će da prihvate rusku naftu dok se ne reši sukob u Zalivu, a Evropa neće, pošto je to keš priliv za Rusiju. Zato ćemo kao Evropa i da stradamo“, kazao je Vučić.
Predsednik je istakao da Srbija neće uvoziti naftu preko Hrvatske i da će biti potrebno smanjivati zavisnost od tog naftovoda.
„I opet će najvišu cenu da plati Evropa. Gde vidim Srbiju 2030–2035? Vidim je kao zemlju koja napreduje, ne onoliko brzo koliko treba, i ne zbog ljudi na vlasti, već zato što nismo spremni da sebe menjamo u potpunosti. Pre nego što tražimo od drugih promene, to moramo tražiti od sebe. Postavićemo sistemske stvari, bićemo ispred zemalja u regionu, posebno po pitanjima veštačke inteligencije. Danas smo 39. u svetu, neverovatno za jednu malu zemlju“, istakao je on.
Fabrika robota od juna
Vučić je pokazao robota Lumija i dodao da će takvi humanoidni roboti najverovatnije biti proizvodeni u fabrici „Mint“ od juna.
„U Šapcu ćemo praviti trening centre za robotiku i veštačku inteligenciju za celu Srbiju. Ovakvih robota se godišnje prodaje 6.000 do 9.000, a mi ćemo proizvoditi 1.000, i proizvećemo 10.000 onih pasa-robota, takođe sa višestrukom upotrebom. To vam kažem zato što želim da vidite da ulozi veštačke inteligencije dobijaju najveći značaj u narednom periodu“, rekao je predsednik.
Predsednik je istakao da danas živimo najbolje u srpskoj istoriji, dodajući da 2,6 puta više vremena i novca provodimo u inostranstvu, što, kako kaže, pokazuje koliko se život u Srbiji promenio.
„To pokazuje koliko putujemo i koliko se život u Srbiji promenio. Srbiju vidim 2035. godine kao člana EU. Da li ćemo imati pravo glasa, komesara, ne znam… Ali zato moramo da ubrzamo svoje reforme, a ne da u poljoprivredi nismo u stanju da ispunimo ono što bi deset đaka uradilo. To mora da podrazumeva i vladavinu prava, a neretko to nema veze sa vladavinom prava, već morate da ispunjavate zadatke. Nekada je to i smešno. Kada donesete zakon o RTS i kažete da ste prepisali zakon o BBC-ju, onda oni kažu da to nije za nas, nego za njih. Što priliči Jupiteru, ne priliči volu. Takvih će trikova biti bezbroj, kao sa REM-om. Jedina zemlja kojoj traže da političkim protivnicima date većinu. Jedina zemlja u svetu“, naglasio je on.
„Vidim Srbiju kao nezavisnu i suverenu zemlju koja će donositi samostalne odluke i koja će čuvati tradicionalna prijateljstva“, rekao je Vučić.
„Vidim zemlju u kojoj će ljudi imati budućnost za sebe i svoju decu, gde će se ljudi vraćati nazad“, dodao je predsednik.
"Jedino rešenje za KiM je razgovor"
Predsednik je govorio i o Kosovu i Metohiji, napominjući da Ustav Srbije, Povelja UN i rezolucije UN jasno definišu položaj te pokrajine.
„Veći deo sveta to priznaje i poštuje, a jedan najrazvijeniji deo sveta to ne priznaje, zato što su oni vodili agresiju nad Srbijom. A danas možete da vidite bezbroj njihovih slabosti u ostvarivanju svojih geopolitičkih ciljeva. Mi sada znamo tip i broj svake ispaljene granate na Persijskom ratištu, odlično znamo šta se dešava, razvijamo planove za svaku krizu u budućnosti i mnogo smo spremniji nego što drugi misle. Jedino rešenje za KiM je razgovor! Nikakvi sukobi, samo razgovor, razgovor, razgovor… Danas mi nemamo partnera sa kojim možemo da pričamo, njihova jedina želja je proterivanje Srba. Mi moramo da osnažimo naše škole, bolnice, naše ljude, i to kroz stambeno zbrinjavanje kao temelj ostajaka na Kosovu i Metohiji“, kazao je predsednik.
Predsednik je naglasio značaj stubova duhovnosti i identiteta na Kosovu i Metohiji, dodajući da će država nastaviti da pomaže manastire i crkve.
„Dakle, čuvamo svoju politiku i principe. Idemo u Evropu, ali pre svega razmišljamo o sebi. Prihvatamo izazov moderne revolucije u veštačkoj inteligenciji i idemo napred“, sumirao je on.
Životni standard, plate i penzije
„Prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, 2025. godine 1.057 evra, a 2030. godine će biti 1.700 evra! Na nivou Beograda to će biti mnogo više. To su dramatične i neverovatne promene u samo 20 godina“, naglasio je predsednik.
Predsednik je naglasio da ovo neće biti lako ispuniti, ali da će, ako se sve što je moguće uradi po pitanju veštačke inteligencije i digitalizacije, rezultat biti ostvaren.
„To će biti veliki rezultat. 2030. godine, ako imate 1.700 evra, to je samo malo niže od njihove prosečne plate. Pogledajte kako se taj razmak drastično smanjuje. Ne možete da nadoknadite 200 ili 300 godina, ali možete drastično da smanjite. Najvažnija vest svega ovoga je da mi ovim svim što radimo, svim ovim projektima, želimo da podignemo stopu rasta i budemo među prvima u naredne 3–4 godine. Vrednost programa do 2030. godine je 17 milijardi evra, a do 2035. godine ukupno 48 milijardi evra, bez vojske i policije! A na vojsku će otići ne manje od 15 milijardi“, kazao je on.
Vučić ističe da ovo menja lice Srbije i našu budućnost.
Pet milijardi evra za zdravstvo
Četvrta tema obraćanja bila je zdravstvo, a predsednik je naveo da Srbija danas izdvaja oko pet milijardi evra za zdravstveni sistem.
"Gotovo nijedna zemlja u Evropskoj uniji ne izdvaja toliko novca u odnosu na svoju ekonomsku snagu. Mnogo toga što smo radili u prethodnom periodu pokazalo se kao pogrešno. Navikli smo da mislimo da nam zdravstvo prosto pripada i da je nešto što ne moramo da platimo, dok nam, recimo, u inostranstvu nije problem da izdvojimo 120 evra za hotel. Kada je u Srbiji u pitanju isti iznos, onda kažemo da je preskupo. Slično je i sa zdravstvom", rekao je predsednik.
On je dodao da je o tome u šali razgovarao i sa Ivicom Dačićem, ističući da je on sada u dobrom stanju i da bi već sledeće nedelje trebalo da izađe iz bolnice.
"Pet godina njegove plate ne bi moglo da pokrije troškove lečenja i oporavka u bolnici. Darko, u tvom slučaju ni dvadeset godina plate ne bi bilo dovoljno. To govorim samo da pokažem koliko sistem ulaže u ljude, a mi često mislimo da je sve to samo po sebi razumljivo. Ovakav model, međutim, dugoročno nije održiv", naglasio je.
Prema njegovim rečima, postoje i problemi u organizaciji rada u zdravstvu. Naveo je primer lekara u Nišu koji obavi jednu operaciju mesečno, a istovremeno govori da ništa ne valja, iako prima platu od 3.500 evra.
"Naravno, ogromna većina lekara su divni i posvećeni ljudi koji rade jedan od najodgovornijih poslova. Od 2028. do 2035. godine uložićemo 2,5 milijardi evra samo u infrastrukturne projekte. Ali moramo da menjamo stvari u zdravstvu. Ne možete da radite dva sata, a da budete plaćeni kao da radite deset"", istakao je predsednik.
On je dodao da će država morati više pažnje da posveti i zdravstvu u unutrašnjosti Srbije, a ne samo u nekoliko najvećih gradova.
"Moramo da rešimo Kragujevac, ali i da vodimo računa o mestima kao što je Smederevska Palanka. Kada uđete u onaj neobnovljeni deo bolnice, zapitate se da li je to javni toalet ili zdravstvena ustanova", rekao je.
Predsednik je naglasio da je sada vreme za obnovu brojnih zdravstvenih objekata, jer su mnogi od njih građeni sedamdesetih godina prošlog veka.
"Ljudi moraju da osete da brinemo o njima i da ne moraju za sve da dolaze u Beograd. Za nas su jednako važni i Bajina Bašta, i Pirot, i Kula, i Sombor. To ljudi moraju da osete, a do sada to nisu uvek osećali", poručio je.
On je dodao da se privodi kraju izgradnja Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu, kao i radovi u Nišu, za koji je izdvojeno dodatnih 157 miliona evra. Za Univerzitetski klinički centar Vojvodine namenjen je 171 milion evra, dok će u Kragujevac biti uložena 192 miliona evra.
"Želimo da ljudi u Šumadiji znaju da ogroman novac stiže za Univerzitetski klinički centar Kragujevac. To se odnosi i na modernu medicinsku opremu, a ne samo na izgradnju i obnovu zgrada", rekao je Vučić.
Govoreći o lečenju u inostranstvu, predsednik je naveo da je ranije 440 dece upućeno na lečenje van zemlje, dok je od 2012. godine do danas taj broj dostigao 583.
"Sredstva za inovativne lekove, u milijardama dinara, ranije nismo ni imali. O tome tada nismo mogli ni da govorimo. Valjda ljudi nisu bolovali, pa im nije ni trebalo. U 2023. godini uložili smo 6,2 milijarde dinara i ta sredstva će u budućnosti rasti. Broj dece koju lečimo od retkih bolesti povećava se svake godine i nastaviće da raste. Da kažem, pet milijardi ulažemo u zdravstvo, a onda neko pokvareno kaže da decu lečimo SMS porukama. To je laž. U najrazvijenijim zemljama, od Amerike do Danske, mnogo više dece se leči putem poruka. A tamo za zubara plaćate 2.000 dolara, dok kod nas to možete da uradite besplatno. Samo hoću da ljudi to znaju i da budemo načisto", naglasio je predsednik.
On je dodao da je ključno da se ukinu liste čekanja i da građani više ne smeju da čekaju operacije, poput onih za kataraktu ili koleno.
"A takođe molim građane Srbije da, kada ih pozovemo na operaciju, ne kažu da su tada na selu, da imaju svinjokolj ili da im dolazi slava. Molim sve ljude da pokažu toliko poštovanja prema našem zdravstvenom sistemu."
Govoreći o pronatalnoj politici, predsednik je naveo da je procenjena vrednost tih programa oko 229 miliona evra.
"Tu je pomoć majkama za kupovinu stana, alimentacioni fond, omladinski programi, garantne šeme za mlade. Sve ukupno oko 230 miliona evra. Kao što sam rekao na početku, naš cilj je da prihvatimo svaku dobru ideju. Međutim, sa ovim zakonom imamo finansijski problem. U ovom trenutku, kada govorimo o zakonu roditelj–negovatelj, procenjujemo da se on može odnositi na oko 9.000 ljudi. Ali računamo da će biti različitih zloupotreba, pa bi taj broj mogao da poraste i do 70.000, iako je jasno da je realan broj oko 9.000", rekao je Vučić.
On je dodao da je neophodno izaći u susret ljudima kojima je takva pomoć zaista potrebna i da je prihvaćena ideja opozicionih poslanika.
"Iako znamo da će biti brojnih zloupotreba, zbog onih divnih ljudi koji se bore za svoju decu, a ne mogu da rade ništa drugo, prihvatamo ovu ideju. To pravo može da ostvari jedan roditelj deteta u teškom zdravstvenom stanju, koji živi sa detetom i nije stalno zaposlen. Taj roditelj dobijaće mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kako bi se obezbedio puni radni staž. To znači da država izdvaja oko 100.000 dinara po osobi mesečno. Na državi je da, kroz različite komisijske sisteme, pokuša da spreči zloupotrebe", rekao je on, nakon čega je pozdravljen aplauzom.
Obrazovanje
Govoreći o petoj tački – obrazovanju – predsednik je istakao da je napravljen veliki pomak kroz program dualnog obrazovanja, ali da je kasnije došlo do zastoja zbog pritisaka i kritika.
"Ako se sve svede na skraćivanje časova i izgradnju škola, to već radimo i nastavićemo da radimo. Ali o kurikulumu nisam dobio nijednu reč u ovom programu. Taj program mora da bude živ i interaktivan, i treba da primamo primedbe od svih pametnih ljudi. Ukupno ćemo za 75 projekata izdvojiti oko 220 miliona evra", rekao je on, nabrajajući mesta u kojima će biti izgrađene ili obnovljene škole.
Na kraju je zamolio ministra da sasluša ono što će reći u nastavku, a što se odnosi na dualno obrazovanje i način na koji je taj model primenjen u Kazahstanu.
Budućnost u veštačkoj inteligenciji
Vučić je naglasio da veštačka inteligencija postaje novi faktor proizvodnje i da njen razvoj zavisi od energije i računarskih kapaciteta. To je, kako je naveo, šesta tačka njegovog obraćanja.
"Proizvodnja više neće zavisiti od rada kao do sada, već će ekonomije moći da rastu iako će ukupan obim rada opadati. Očekuje se povećanje produktivnosti i do 700 odsto zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. To će, naravno, dovoditi i do otpuštanja ljudi. Slabiće i javne finansije, pošto će poreski sistemi slabiti. Dalje, data centri će trošiti velike količine vode i energije, uključujući i LNG, za hlađenje. Očekuje se da će veštačka inteligencija pokrenuti jednu od najvećih preraspodela kapitala u ljudskoj istoriji. Ona je toliko značajna da će sve zemlje koje nisu dovoljno spremne imati velikih problema da održe korak. Samo mali broj zemalja, oko 15 odsto, uspeće da napreduje – a nadam se da će među njima biti i Srbija – i to one koje budu integrisale veštačku inteligenciju u obrazovanje, zdravstvo i javnu upravu", naglasio je on.
Predsednik je dodao da, prema procenama Ilona Maska, veštačka inteligencija u narednom periodu može učiniti mnoge poslove opcionim.
"Amerikanci su trenutno najbolji u softveru na svetu, a Kinezi su odmah iza njih. Ali Kinezi imaju najbolji hardver, dok su Amerikanci u tome drugi. Mi ćemo pokušati da povežemo to – najbolji softver sa najboljim hardverom. Kina je već najavila da će u skoro svako preduzeće uvesti veštačku inteligenciju, u čak 90 odsto kompanija. Nisam ni govorio o primeni veštačke inteligencije u zdravstvu, gde će pacijenti rezultate, na primer sa magnetne rezonance, dobijati za pet minuta, a ne za 25 dana", rekao je Vučić.
On je dodao da će čitavi ekonomski sektori biti reorganizovani oko veštačke inteligencije i da se očekuje ubrzanje autonomnih naučnih otkrića od 2035. godine.
"Neće biti nestašice nafte i derivata"
Sedma tačka obraćanja bila je energetika, koju je predsednik označio kao jednu od najvažnijih tema.
"Zahvaljujući posvećenosti države, danas nemamo vidljivih problema. Što se tiče nafte, da bi ljudi prestali besomučno da kupuju, želim da kažem da neće biti nestašice nafte i derivata. Biće teška situacija za Ministarstvo finansija, za Vladu i državu. Mi sada imamo rezerve dizela od 418 hiljada tona, što je dovoljno za 74 dana i u slučaju da rafinerija ništa ne proizvede. Benzina imamo 94.860 tona, što je dovoljno za 71 dan. To je zato što smo se pripremali i vodili računa, i zbog cele situacije oko NIS-a. Budite mirni, mi imamo rezerve. Rezerve i treba da budu rezerve, ja ne volim da ih trošimo", rekao je Vučić.
On je dodao da Srbija ima i značajne rezerve gasa.
"Imamo 400 miliona kubnih metara gasa u Banatskom Dvoru, i još 150 miliona u Mađarskoj", dodao je.
"Hoću da kažem ono što je važno. Uložićemo najmanje 14,4 milijarde evra u energetiku. To smo već opredilili i utvrdili kako i na šta će se ta sredstva trošiti. U proizvodnju ćemo uložiti šest milijardi evra i obezbedićemo dodatni jedan gigavat proizvodnje iz gasa. Podsticaćemo i privatnu inicijativu. To je moguće, ali ne po berzanskoj ceni. Ne može da se zarađuje na državi, već se sa državom dogovara koliko će cena biti niža od berzanske", rekao je predsednik.
On je dodao da Srbija planira izgradnju novih gasnih interkonekcija.
"Pravićemo gasne interkonekcije prema Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a kako sada stvari stoje, verovatno i prema Hrvatskoj."
Predsednik je naveo i da postoje određene bezbednosne zabrinutosti u vezi sa energetskom infrastrukturom.
"Ono što me brine jeste da se pojedini projekti zaustavljaju i da postoje različite vrste napada zbog ludila koje vlada u svetu. Naša vojska će obezbeđivati kompresorske stanice u Žabarima, a manji broj vojnika čuvaće merne stanice."
Putevi, železnica, metro...
Osma tačka programa odnosi se na puteve, železnicu i metro.
Predsednik je naveo da se u Srbiji u ovom trenutku radi na oko 380 kilometara auto-puteva.
"Predviđamo da izgradimo još 578 kilometara auto-puteva do 2035. godine. Sve ukupno, srazmerno veličini naše zemlje, time bismo oborili sve svetske rekorde", rekao je on.
Govorio je i o obe faze izgradnje auto-puta Vožd Karađorđe, zatim o takozvanom "Smajliju", kao i o drugim velikim putnim pravcima koji su u planu.
Dodao je da je plan da se izgradi 1.219 kilometara železnice i naglasio da nas politika ne sme zaustavljati u izgradnji važne infrastrukture, a potom je predstavio šta je trenutno u fazi izrade.
Predstavio je i planove za izgradnju železnice, naglasivši da većina nove kilometraže pripada sistemu pruge Beograd–Niš.
"Ako uspemo sve to, biće to najveći razvoj Srbije od Drugog svetskog rata. Pravićemo i aerodrome, mnogo nas posla čeka, posebno za male avione. Da možemo dovoditi ljude u Bor, Kruševac, da napravimo infrastrukturu koja će moći da prati sve što nam donosi AI. Niški aerodrom očekuje dodatni prosperitet, verujem ne samo da će biti glavni kargo centar u Srbiji, već i šire", rekao je predsednik.
Komunalna infrastruktura
Deveta tačka odnosi se na javno-komunalnu infrastrukturu, a predsednik je istakao da je većina objekata izgrađena 70-ih godina i da Srbija ima 90.000 azbestnih cevi koje je neophodno zameniti.
"Mi negde imamo gubitke od 70 odsto zbog stare mreže! Moraćemo da izgradimo 30.000 kilometara vodovodne infrastrukture. Izračunate koliko je to od Subotice do Vranja, pa puta 60! Da ne govorim o fabrikama za prečišćavanje vode. Evo jedan podatak da budete dovoljno šokirani – 41 naselje u Šapcu nema vodu! Samo u Šapcu 41 naselje nije priključeno na sistem. Ljudi koriste svoje bunare, ali to nije rešenje, jer voda je deo životnog standarda i kvaliteta života, kao i kanalizacija. Nam je potrebno 690 kilometara cevi samo za kanalizaciju u Kragujevcu", rekao je predsednik.
Za obnovu vodovodne infrastrukture predviđena je milijarda i 500 miliona evra, što je, kako je naglasio, i dalje nedovoljno.
"Imamo nikada veća ulaganja u istoriji Srbije, i i dalje nije dovoljno. Kanalizacija i vodovod, uz zdravstvo, čine kvalitet života. Tek tada možemo da se takmičimo sa najrazvijenijim zemljama", naglasio je on.
Najmanje zadovoljan poljoprivredom
Deseta tačka je poljoprivreda, gde Vučić priznaje da je najmanje zadovoljan.
"Ne zato što se neko buni i podleže grupama za pritisak, nego uvek kada nema radova, ljudi će se buniti. Ono što me brine je što nema jasne strategije i vizije za upotrebu AI, jer sada trošimo više novca nego ranije, a i dalje imamo iste probleme. Nije rešeno ništa po pitanju navodnjavanja. To je sramota koliko malo navodnjavamo. Moraju da se obezbede najjeftiniji krediti za to. Ko hoće, hoće, ko neće, ne mora", rekao je predsednik.
Zatražio je da se izađe sa konkretnim rešenjima i predlozima, i naglasio da je potrebno napraviti sistem gde ljudi mogu da znaju šta da planiraju.
"Hoću da vidim kako ste predvideli napredak sistema za navodnjavanje, kako ćemo se boriti protiv poplava, kako ćemo izaći na kraj sa subvencijama iz Evrope. Mora neko da sagledava široku sliku, a ne samo najuže moguće. Programi koje ste vi poslali, na koje imam najveće primedbe, odnose se na obrazovanje i poljoprivredu", kazao je predsednik.