DA LI JE MOGUĆA NOVA PROMENA? Kako je Islamska revolucija u potpunosti promenila lice Irana

Tema je - Iran.

Roja Hakakian (60) rođena je u Teheranu i emigrirala je u SAD sa porodicom 1984. godine. Njeni članci objavljivani su u The New York Timesu i The Washington Postu. Takođe je bila producentkinja prestižnog istraživačkog programa 60 Minutes na CBS-u. Njena knjiga "Journey from the Land of No" objavljena je 2004. godine i otvorila je prozor u složenu i fascinantnu stvarnost života u Iranu tokom Islamske revolucije.

Reuven Rubi Namdar, autor romana "The Ruined House" i dobitnik Sapir Prize za 2014. godinu, Izraelac je prve generacije rođen u porodici koja potiče od kripto-Jevreja iz Mašhada. Trenutno živi u Njujorku i predaje judaizam i hebrejsku književnost.

Njih dvoje će razgovarati o Iranu koji se ne vidi u televizijskim vestima - o domovini koja je promenila lice nakon Islamske revolucije, primoravši Roju i njenu porodicu da pobegnu, i o tome kako ona danas gleda na unutrašnje procese koji se tamo odvijaju.

Namdar je na početku rekao da je nedavno jedna od Rojinih knjiga prevedena na hebrejski i objavljena u Izraelu. On je napomenuo da se ovaj sastanak održava u trenucima dok ljudi na Bliskom istoku beže u skloništa zbog vazdušne opasnosti.

Odmah na početku upitao je Roju kako se oseća povodom svega što se dešava.

"U pitanju je čitav cumani emocija. Kada su pre nedelju dana javili da je Ali Hamnei ubijen bila sam uzbuđena. Ali ne kao Iranci ili Izraelci, već kao neko ko je posmatrao koliko je on dugovečan diktator bio. Ubijen je u trenutku, a to nam pokazuje i koliko su naši životi krhki, kako mogu nestati u trenutku. Osećala sam i veliku tugu, jer je zbog tog čoveka samo nekoliko nedelja ranije ubijeno na hiljade ljudi. Ne znam kuda sve ovo vodi... Iranci i Izraelci, koji bi "trebalo da budu neprijatelji", sada su na istoj strani istorije i bore se protiv istog zla. U Izraelu se čuju sirene, ljudi imaju skloništa da se sklone, vojsku koja ih štiti... U Iranu toga nema. Ovo je istovremeno i veoma inspirišući trenutak, ali i trenutak koji izaziva nervni slom", rekla je Roja.

"Nekoliko godina nakon što sam došla u SAD shvatila sam da sam ranije na mnoga pitanja, pa i pre nego što bih ih postavila, odgovor bio 'ne'. Da li mogu da iuzađem sa drugaricama? Ne! Da li mogu da obučem ovo ili ono? Ne!", opisala je osećaj nakon odlaska njene porodice iz Irana.

Roja, koja je rođena kao Jevrejka u Iranu, podsetila se kako su nakon Islamske revolucije njeni roditelji razmišljali kako da napuste zemlju.

"U 20.45 počela bi da se gase sveta. Deset minuta kasnije sva svetla bila su ugašena. Samo se čekalo da se obrati vrhovni vođa. ljudi su čekali na krovovima, klicajući 'Alahu Akbar'. Mogle su se videti samo siluete ljudi u mraku. Sve su porodice bile na krovovima. I moja porodica sa njima. Otac je upitao majku da li vidi šta se dešava, koliko je ljudi na krovovima zbog jednog ludaka. Kada su svi povikali 'Alahu Akbar' rekao je majci da i ona mora, da ne bismo štrčali. Ja sam ćutala", rekla je Roja.

Ona je zbog svojih književnih dela postala "neprijatelj režima".

"Moji memoari o životu između 1974 i 1984 . su dobro prošli, imala sam pozitivne recenzije. Izdavač me je pitao da napišem nastavak, ali nisam htela. Smatrala sam da sam književnica, a ne pisac memoara", rekla je Roja i dodala da je tada postala "neprijatelj režima".

Knjiga opisuje život njene jevrejske porodice u Tehranu tokom kasnog perioda vladavine Mohameda Reze Pahlavija, događaje koji su doveli do Islamske revolucije, dramatične promene koje su usledile nakon dolaska na vlast Ruhole Homeinija, atmosferu straha i neizvesnosti među iranskim Jevrejima u prvim godinama Islamske Republike, kao i odluku njene porodice da emigrira u Sjedinjene Države 1984. U pitanju su njeni detinjstvo i adolescencija tokom poslednjih godina monarhije, tokom revolucije i prve godine novog režima, sve do odlaska porodice iz Irana.

Roja je istakla da je ovaj rat, koji se trenutno dešava, rezultat januarskog masakra demonstranata u Iranu.

"Ljudi tamo se osećaju izdanim, misle da ih je izdala međunarodna zajednica. Misle da se ratuje samo zbog iranskog nuklearnog programa i balističkih raketa. Osećaju se odbačenim, niko ne pominje ono što se njima tamo dešava. Ako je zaista tako, ovaj režim će opstati. Ali, ako je cilj da se i oslabi režim, onda će ljudi moći ponovo da izađu na ulice", rekla je Roja.

Na pitanje Namdara da li je iznenađena ili šokirana stavovima iranskih intelektualaca, rekla je da nije iznenađena.

"Zavisi da li žive u Iranu ili inostranstvu. Zavisi da li su verski indoktirnisani, da li su levičari, da li veruju u cionističku zaveru, mrze Ameriku... Nakon januarskog masakra postalo je jasno da Iranci ne mogu ništa da učine bez međunarodne pomoći. Mislim, ponovo, da me reakcija međunarodne zajednice ne iznenađuje, već da je sudbina Iranaca i Izraelaca da se izbore sa zajedničkim neprijateljem zbog koga ne mogu normalno da žive. Ne, nisam iznenađena njihovim reakcjiama", rekla je Roja.

"Jedino što me iznenađuje jeste da sam imala i iranski i jevrejski život, na dva paralelna koloseka, koji su se sada susreli. Mislim da je zapravo to važno i iznenađujuće, način na koji se život menja, da stvari koje nisu imale dodirne tačke najednom ih dobiju", kaže ona.

Roja je dodala da je Izrael "osvojio srca Iranaca" jer i maju zajedničkog neprijatelja.

"Mislim da će izraelska pobeda u ovom ratu biti ogromna jer će biti i moralna pobeda i za Izrael i za Irance. To može biti trenutak nakon koga će se izgraditi drugačiji imidž Izraela u ovom regionu", smatra ona.

Da li će se Iran ponovo otvoriti, da li stiže vreme kada će se završiti ovo mračno doba u tu zemlju i da li će se vratiti u posetu svojoj rodnoj zemlji, upitao je moderator Namdar.

"Naša je dužnost, ne samo ljudi koji su povezani s Iranom već i kao mislilaca i vizionara koji veruju u bolju svet, da verujemo da je moguć i bolji Iran. Ako su se ljudi usudili da u onom broju izađu i suoče se s najbrutalnijom vojskom na svetu i da ginu, onda je moguć. Ajatolasi su gradili Iran gotovo pola veka, potrebno je ponovo izgraditi demokratiju. Iran neće automatski postati demokratsko društvo, na tome se mora raditi, ali i može, jer ta zemlja ima ogromne resurse i jednu od najimpresivnijih dijaspora, putnu briljantnih i obrazovanih ljudi. Ta nacija može da raskine sa teokratijom, ali to ne može da se desi od‌jednom. A mora, radi dobra Irana, Izraela i celog Bliskog istoka", zaključila je Roja.

(Telegraf.rs)