ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋА НОВА ПРОМЕНА? Како је Исламска револуција у потпуности променила лице Ирана

Тема је - Иран.

Роја Хакакиан (60) рођена је у Техерану и емигрирала је у САД са породицом 1984. године. Њени чланци објављивани су у The New York Тимесу и The Washington Postu. Такође је била продуценткиња престижног истраживачког програма 60 Минутес на ЦБС-у. Њена књига "Journey фром the Ланд оф Но" објављена је 2004. године и отворила је прозор у сложену и фасцинантну стварност живота у Ирану током Исламске револуције.

Реувен Руби Намдар, аутор романа "The Руинед Хоусе" и добитник Сапир Призе за 2014. годину, Израелац је прве генерације рођен у породици која потиче од крипто-Јевреја из Машхада. Тренутно живи у Њујорку и предаје јудаизам и хебрејску књижевност.

Њих двоје ће разговарати о Ирану који се не види у телевизијским вестима - о домовини која је променила лице након Исламске револуције, приморавши Роју и њену породицу да побегну, и о томе како она данас гледа на унутрашње процесе који се тамо одвијају.

Намдар је на почетку рекао да је недавно једна од Ројиних књига преведена на хебрејски и објављена у Израелу. Он је напоменуо да се овај састанак одржава у тренуцима док људи на Блиском истоку беже у склоништа због ваздушне опасности.

Одмах на почетку упитао је Роју како се осећа поводом свега што се дешава.

"У питању је читав цумани емоција. Када су пре недељу дана јавили да је Али Хамнеи убијен била сам узбуђена. Али не као Иранци или Израелци, већ као неко ко је посматрао колико је он дуговечан диктатор био. Убијен је у тренутку, а то нам показује и колико су наши животи крхки, како могу нестати у тренутку. Осећала сам и велику тугу, јер је због тог човека само неколико недеља раније убијено на хиљаде људи. Не знам куда све ово води... Иранци и Израелци, који би "требало да буду непријатељи", сада су на истој страни историје и боре се против истог зла. У Израелу се чују сирене, људи имају склоништа да се склоне, војску која их штити... У Ирану тога нема. Ово је истовремено и веома инспиришући тренутак, али и тренутак који изазива нервни слом", рекла је Роја.

"Неколико година након што сам дошла у САД схватила сам да сам раније на многа питања, па и пре него што бих их поставила, одговор био 'не'. Да ли могу да иузађем са другарицама? Не! Да ли могу да обучем ово или оно? Не!", описала је осећај након одласка њене породице из Ирана.

Роја, која је рођена као Јеврејка у Ирану, подсетила се како су након Исламске револуције њени родитељи размишљали како да напусте земљу.

"У 20.45 почела би да се гасе света. Десет минута касније сва светла била су угашена. Само се чекало да се обрати врховни вођа. људи су чекали на крововима, клицајући 'Алаху Акбар'. Могле су се видети само силуете људи у мраку. Све су породице биле на крововима. И моја породица са њима. Отац је упитао мајку да ли види шта се дешава, колико је људи на крововима због једног лудака. Када су сви повикали 'Алаху Акбар' рекао је мајци да и она мора, да не бисмо штрчали. Ја сам ћутала", рекла је Роја.

Она је због својих књижевних дела постала "непријатељ режима".

"Моји мемоари о животу између 1974 и 1984 . су добро прошли, имала сам позитивне рецензије. Издавач ме је питао да напишем наставак, али нисам хтела. Сматрала сам да сам књижевница, а не писац мемоара", рекла је Роја и додала да је тада постала "непријатељ режима".

Књига описује живот њене јеврејске породице у Техрану током касног периода владавине Мохамеда Резе Пахлавија, догађаје који су довели до Исламске револуције, драматичне промене које су уследиле након доласка на власт Рухоле Хомеинија, атмосферу страха и неизвесности међу иранским Јеврејима у првим годинама Исламске Републике, као и одлуку њене породице да емигрира у Сједињене Државе 1984. У питању су њени детињство и адолесценција током последњих година монархије, током револуције и прве године новог режима, све до одласка породице из Ирана.

Роја је истакла да је овај рат, који се тренутно дешава, резултат јануарског масакра демонстраната у Ирану.

"Људи тамо се осећају изданим, мисле да их је издала међународна заједница. Мисле да се ратује само због иранског нуклеарног програма и балистичких ракета. Осећају се одбаченим, нико не помиње оно што се њима тамо дешава. Ако је заиста тако, овај режим ће опстати. Али, ако је циљ да се и ослаби режим, онда ће људи моћи поново да изађу на улице", рекла је Роја.

На питање Намдара да ли је изненађена или шокирана ставовима иранских интелектуалаца, рекла је да није изненађена.

"Зависи да ли живе у Ирану или иностранству. Зависи да ли су верски индоктирнисани, да ли су левичари, да ли верују у ционистичку заверу, мрзе Америку... Након јануарског масакра постало је јасно да Иранци не могу ништа да учине без међународне помоћи. Мислим, поново, да ме реакција међународне заједнице не изненађује, већ да је судбина Иранаца и Израелаца да се изборе са заједничким непријатељем због кога не могу нормално да живе. Не, нисам изненађена њиховим реакцјиама", рекла је Роја.

"Једино што ме изненађује јесте да сам имала и ирански и јеврејски живот, на два паралелна колосека, који су се сада сусрели. Мислим да је заправо то важно и изненађујуће, начин на који се живот мења, да ствари које нису имале додирне тачке наједном их добију", каже она.

Роја је додала да је Израел "освојио срца Иранаца" јер и мају заједничког непријатеља.

"Мислим да ће израелска победа у овом рату бити огромна јер ће бити и морална победа и за Израел и за Иранце. То може бити тренутак након кога ће се изградити другачији имиџ Израела у овом региону", сматра она.

Да ли ће се Иран поново отворити, да ли стиже време када ће се завршити ово мрачно доба у ту земљу и да ли ће се вратити у посету својој родној земљи, упитао је модератор Намдар.

"Наша је дужност, не само људи који су повезани с Ираном већ и као мислилаца и визионара који верују у бољу свет, да верујемо да је могућ и бољи Иран. Ако су се људи усудили да у оном броју изађу и суоче се с најбруталнијом војском на свету и да гину, онда је могућ. Ајатоласи су градили Иран готово пола века, потребно је поново изградити демократију. Иран неће аутоматски постати демократско друштво, на томе се мора радити, али и може, јер та земља има огромне ресурсе и једну од најимпресивнијих дијаспора, путну бриљантних и образованих људи. Та нација може да раскине са теократијом, али то не може да се деси од‌једном. А мора, ради добра Ирана, Израела и целог Блиског истока", закључила је Роја.

(Telegraf.rs)