UMRO DIK ČEJNI Simbol moći, straha i rata protiv terora

Čejni, 46. potpredsednik SAD, koji je služio uz republikanskog predsednika Džordža V. Buša tokom dva mandata između 2001. i 2009. godine, decenijama je bio dominantna i polarizujuća figura u Vašingtonu. U poslednjim godinama, međutim, Čejni, i dalje tvrdokorni konzervativac, uglavnom je bio izolovan u svojoj stranci zbog intenzivnih kritika predsednika Donalda Trampa, kojeg je označio kao "kukavicu" i najveću pretnju ikada za republiku.

U ironičnom završetku svoje političke karijere, svoj poslednji glas na predsedničkim izborima 2024. godine dao je liberalnoj demokratkinji, i članici kluba potpredsednika, Kamali Haris. 

Veći deo života, Čejni je imao probleme sa kardiovaskularnim bolestima, preživeo je niz srčanih udara, ali je vodio pun, energičan život i živeo mnogo godina u penziji nakon transplantacije srca 2012. godine, koju je u intervjuu 2014. godine nazvao "darom samog života". 

Čejni, sarkastični bivši predstavnik Vajominga, šef kabineta Bele kuće i sekretar za odbranu, uživao je u unosnoj karijeri u korporativnom svetu kada ga je Džordž V. Buš zadužio da proverava moguće kandidate za potpredsedničku funkciju. Potraga se završila tako što je Čejni sam položio zakletvu kao svetski iskusni "broj dva" pored neiskusnog novog predsednika koji je došao u Ovalni kabinet nakon spornih izbora.

Iako karikature Čejnija kao stvarnog predsednika ne odražavaju tačne dinamike Bušovog unutrašnjeg kruga, on je uživao u ogromnom uticaju koji je imao iz senke. 

Čejni je bio u Beloj kući, dok je predsednik bio van grada, na svež i vedar jutarnji dan 11. septembra 2001. U deliću sekunde užasa kada je drugi oteti avion udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku, rekao je da se promenio i odlučio da osveti napade koje je orkestrirala al-Kaida i da sprovede američku moć širom Bliskog istoka kroz neokonzervativnu doktrinu promene režima i preventivnog rata. 

"U tom trenutku, znalo se da je ovo nameran čin. Ovo je bio teroristički akt", prisećao se tog dana u intervjuu za CNN sa Džonom Kingom 2002. godine. 

U kasnijim godinama, Čejni je razmišljao o tome kako su ga napadi ostavili sa ogromnim osećajem odgovornosti da se takav napad na domovinu nikada više ne ponovi. Međutim, percepcije da je on bio jedini pokretač rata protiv terorizma i američkih intervencija u Iraku i Avganistanu su obmanjujuće. Savremeni i istorijski izvori pokazuju da je Buš bio svoj "The Decider". 

Promenjen čovek

Iz bunkera duboko ispod Bele kuće, Čejni je ušao u krizni režim, usmeravajući odgovor nacije u žalosti koja je od‌jednom bila u ratu. Dao je izuzetnu naredbu da se obori svaki dalji oteti avion ukoliko se približi Beloj kući ili Kongresu SAD. Za mnoge, njegovi česti odlasci na "neotkrivene" lokacije izvan Vašingtona kako bi očuvao predsednički lanac sukcesije, dodatno su učvrstili njegov imidž sveznajuće figure koja vodi tajni rat iz senke. Njegova jastrebska i alarmantna percepcija nacije suočene s ozbiljnim pretnjama nije bila izuzetak u to vreme - posebno tokom traumatičnog perioda koji je uključivao pošiljke antraksa i snajperske pucnjave oko Vašingtona, što je pojačalo osećaj javnog straha, iako nisu bili povezani sa 11. septembrom.

Napadi 11. septembra pokrenuli su rat SAD u Avganistanu da bi se zbacili talibani koji su pružali utočište al-Kaidi, iako je lider terorističke grupe, Osama bin Laden, pobegao. Ubrzo je Čejni zagovarao širenje američkog napada na Irak i njegovog lidera Sadama Huseina, čije je snage pomogao da se izoluju iz Kuvajta tokom Prvog zalivskog rata kao Pentagonov šef pod Džordžom H. V. Bušom.

Potpredsednikova agresivna upozorenja o navodnim programima oružja za masovno uništenje u Iraku, navodnim vezama s al-Kaidom i namerom da se teroristima obezbedi smrtonosno oružje, igrala su veliku ulogu u pripremi američke invazije na Irak 2003. Kongresni izveštaji i druge postratne istrage kasnije su pokazali da su Čejni i drugi administrativni zvaničnici preuveličavali, pogrešno predstavljali ili nisu adekvatno prikazali pogrešne obaveštajne podatke o programima oružja za masovno uništenje koje Irak nije posedovao. Jedna od njegovih najzloglasnijih tvrdnji - da je glavni otmičar 11. septembra, Mohamed Ata, sastao se sa iraskim obaveštajnim zvaničnicima u Pragu - nikada nije dokazana, uključujući i nezavisnu komisiju za napade 11. septembra. 

Ipak, Čejni je 2005. tvrdio da je on i drugi zvaničnici delovao na osnovu "najboljih dostupnih obaveštajnih podataka". Iako je priznao da su pogrešne informacije očigledne unazad, insistirao je da je svaka tvrdnja da su podaci "isfabrikovani, preuveličani ili lažno predstavljeni" "potpuno netačna". 

Konflikti u Iraku i Avganistanu takođe su odveli SAD na mračni pravni i moralni put, uključujući "pojačana ispitivanja" osumnjičenih za terorizam, što su kritičari nazvali mučenjem. Čejni - koji je bio u centru svih aspekata globalnog rata protiv terorizma - tvrdio je da su metode poput "waterboardinga" potpuno prihvatljive. Takođe je bio iskreni zagovornik držanja osumnjičenih u Gvantanamu bez suđenja - praksu koju su kritičari kod kuće i u inostranstvu označili kao uvredu osnovnim američkim vrednostima. 

(Telegraf.rs)