DIGITALIZACIJA BUNJEVAČKOG KULTURNOG NASLEĐA Čuvari tradicije ne posustaju u zaštiti i očuvanja nematerijalne kulturne baštine

Projekat realizuju četiri udruženja zajedno - Kulturno-umetničko društvo „Bunjevka”, Etno-kuće Kuntić, Bunjevačka kasina i Lemeški Bunjevci. 

Kata Kuntić, predsednica KUD „Bunjevka” i organizatorka otkriva da je svaka od 12 manifestacija donela nove predloge i ideje vezane za očuvanje tradicije, a ovaj put predloženo je da se uradi digitalizacija. Za početak, digitalizuju se pet elemenata: vez Bili šling, kolač Božićnjak, slamarstvo, preljske  pesme i bunjevačke groktalice.

Stipan Budimčević, penzioner iz Sombora, već deceniju nastavlja porodičnu tradiciju pravljenja Božićnjaka, koja seže unazad generacijama. 

- Božićnjak pravim već 10 godina. Moja majka je pravila, tako da se to prenosi. Nismo prestali praviti - priča Budimčević dok opisuje složen proces izrade ovog simboličnog kolača. Božićnjak, kako objašnjava, ima tri jupke: donju, srednju i gornju, koje predstavljaju Sveto Trojstvo. Ima figure. Mali Isus, Marija, Josip. Tu je vo, magarac. Mora biti tri kralja. Pet ruža, pet ptica, pet ovaca. Pet otajstava. Svega po pet, nabraja Budimčević elemente koji čine ovaj tradicionalni kolač. Na njemu se može naći i grožđe koje simbolizuje vino i krv Isusovu, kao i zvezda koja označava mesto rođenja Hrista.

Kad je reč o digitalizaciji, polazi se od toga da je arhiva velika, da ima mnogo fotografija i snimaka. Odabrani su elementi za koje je prikupljena najbogatija dokumentacija. 

Važan podatak je da su tri elementa - dužijanca, groktalice i Božićnjak - već poslati u Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije. To je početak zvaničnog procesa, da bude zavedeno po pravilima, da bi bilo zaštićeno. 

- Možda nismo ni svesni kad počnemo šta radimo. I sad kad vidimo tu bogatu arhivu, vidimo koliko smo puno radili, ali tako s godine na godinu samo se slagalo. Ja sam radila na istraživanju, niko to više nije radio, ali ja to jako volim - kaže Kata Kuntić, ali zabrinuta je što s omladinom u ovom smislu niko ne radi. 

Ona objašnjava da je KUD „Bunjevka” bilo jedino koje je prihvatalo decu u sekcije, bez obzira na poreklo, s tim da sve rade na bunjevačkom jeziku. Imali su literarnu, dramsku i horsku sekciju. Problem je nastao 2004. godine preseljenjem na Radijalac, gde je prostor nije zadovoljavao potrebe. Sekcije su sve manje radile, nije više bilo podmlatka, i to se sad oseti. 

Tamara Babić, u ime UG „Bunjevačka kasina“, objašnjava da je upravo digitalizacija važna i zato da se tradicija približi mlađim generacijama. 

- Bitno je održavanje panel-konferencija po nazivom „Čuvari tradicije“ kako bi se očuvali Bunjevci i da se nematerijalno kulturno nasleđe prenosi s kolena na koleno, da se ono održava- naglašava Babić.