ДИГИТАЛИЗАЦИЈА БУЊЕВАЧКОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА Чувари традиције не посустају у заштити и очувања нематеријалне културне баштине

Пројекат реализују четири удружења заједно - Културно-уметничко друштво „Буњевка”, Етно-куће Кунтић, Буњевачка касина и Лемешки Буњевци. 

Ката Кунтић, председница КУД „Буњевка” и организаторка открива да је свака од 12 манифестација донела нове предлоге и идеје везане за очување традиције, а овај пут предложено је да се уради дигитализација. За почетак, дигитализују се пет елемената: вез Били шлинг, колач Божићњак, сламарство, прељске  песме и буњевачке грокталице.

Стипан Будимчевић, пензионер из Сомбора, већ деценију наставља породичну традицију прављења Божићњака, која сеже уназад генерацијама. 

- Божићњак правим већ 10 година. Моја мајка је правила, тако да се то преноси. Нисмо престали правити - прича Будимчевић док описује сложен процес израде овог симболичног колача. Божићњак, како објашњава, има три јупке: доњу, средњу и горњу, које представљају Свето Тројство. Има фигуре. Мали Исус, Марија, Јосип. Ту је во, магарац. Мора бити три краља. Пет ружа, пет птица, пет оваца. Пет отајстава. Свега по пет, набраја Будимчевић елементе који чине овај традиционални колач. На њему се може наћи и грожђе које симболизује вино и крв Исусову, као и звезда која означава место рођења Христа.

Кад је реч о дигитализацији, полази се од тога да је архива велика, да има много фотографија и снимака. Одабрани су елементи за које је прикупљена најбогатија документација. 

Важан податак је да су три елемента - дужијанца, грокталице и Божићњак - већ послати у Центар за нематеријално културно наслеђе Републике Србије. То је почетак званичног процеса, да буде заведено по правилима, да би било заштићено. 

- Можда нисмо ни свесни кад почнемо шта радимо. И сад кад видимо ту богату архиву, видимо колико смо пуно радили, али тако с године на годину само се слагало. Ја сам радила на истраживању, нико то више није радио, али ја то јако волим - каже Ката Кунтић, али забринута је што с омладином у овом смислу нико не ради. 

Она објашњава да је КУД „Буњевка” било једино које је прихватало децу у секције, без обзира на порекло, с тим да све раде на буњевачком језику. Имали су литерарну, драмску и хорску секцију. Проблем је настао 2004. године пресељењем на Радијалац, где је простор није задовољавао потребе. Секције су све мање радиле, није више било подмлатка, и то се сад осети. 

Тамара Бабић, у име УГ „Буњевачка касина“, објашњава да је управо дигитализација важна и зато да се традиција приближи млађим генерацијама. 

- Битно је одржавање панел-конференција по називом „Чувари традиције“ како би се очували Буњевци и да се нематеријално културно наслеђе преноси с колена на колено, да се оно одржава- наглашава Бабић.