JEDINSTVENA PRIČA O TOME KAKO SE OBIČAN MATERIJAL SA NAŠIH POLJA PRETVARA U UMETNIČKO DELO Uramljeni osećaji – živa hronika multikulturalne Vojvodine

Izložba slika u tehnici slame Udruženja „Lusa” nije samo prikaz umetničkih radova – to je živa hronika multikulturalne Vojvodine, gde se tradicija prenosi kroz generacije, a različitosti se pretvaraju u zajedničku lepotu.

Kada se govori o 29. sazivu kolonije „Lusa” održanom prošle godine, brojke govore priču o posvećenosti: deset slamara i četvoro slikara okupilo se da kroz svoje radove prenose duh ovog kraja.        

- Imamo impresiju da su svi izloženi radovi raskošni u odnosu na prethodne godine i da su stvarno impresivni - rekao  likovni kritičar Mile Tasić na otvaranju izložbe, ukazujući na kontinuirani razvoj ove umetnosti.

Udruženje „Lusa” ove godine obeležava poseban jubilej – približava se 30. godišnjica rada, što predstavlja značajan trenutak za sumiranje dostignuća. „Očekujemo, to je ipak jedan zaokruženi period 30 godina, da vas vidimo u još boljem svetlu”, poručeno je ovim umetnicima koji su tri decenije posvećeno radili na očuvanju ove tradicije.Vojvodina je oduvek bila prostor gde se susreću različite kulture, tradicije i narodi. Slamarstvo kao umetnost postaje most koji spaja ove različitosti. U radovima izloženim u Galeriji Gradske  kuće prepoznaju se motivi koji govore univerzalnim jezikom – salaši, žetveni pejzaži, scene iz ruralnog života.

- Gledajući slike prepoznajemo da je ovo naš panonski prostor, kao Panonsko more, gde su zatalasani talasi žita i gde se nalaze ti salaši kao svojevrstan odsjaj u tom moru, čine, možda, osnovne teme koje su večno teme za naše slikare- rečeno je prilikom ocene simbolike radova.

Jedna od najistaknutijih predstavnica slamarstva, koja je bila prisutna na otvaranju izložbe, jasno je definisala cilj: 
- Mi se uporno trudimo da zadržimo tu tradiciju da se salaši zadrže na našim slikama, makar na slikama. To nam je ideja vodilja -  rekla je predsednica Udruženja „Lusa“ Ana Jaramazović. 

Međutim, borba za prepoznavanje slamarstva kao pune umetnosti još uvek traje. Retko kada dođe neko stručan, u smislu nekog akademskog slikara ili tako nešto, u tom smislu stručan da oceni, konstatuje se i ukazuje na potrebu da se ova specifična umetnost konačno prihvati kao ravnopravna drugim. Uprkos tome što još uvek čeka puno akademsko priznanje, slamarstvo iz Subotice već je osvojilo svet. Na ovakvim manifestacijama, kao što je ova izložba ili, recimo, Dužijanca, ima ljudi sa svih strana sveta. Recimo, jedna od naših slika je otišla u Kinu, par slika je otišlo u Ameriku, u Australiju, ponosno se navodi. Ova činjenica posebno je značajna u kontekstu negovanja multikulturalnosti – umetnost nastala u srcu Vojvodine, inspirisana životom različitih naroda ovog kraja, putuje po svetu i postaje ambasador naše kulture.

Najveći izazov sa kojim se slamarstvo suočava jeste nedostatak interesovanja mladih generacija. - Žao mi je što se mladi malo interesuju za ovu tehniku. Ja ih razumem u jednu ruku jer su oni sad obuzeti drugim poslovima, obavezama i tako dalje, a ovo je stvarno posao koji je i dugotrajan i treba mnogo strpljenja i vremena, a oni to nemaju - objašnjava Ana Jaramazović.

Ova konstatacija otvara pitanje kako sačuvati tradiciju u vremenu brzih promena, kako preneti veštine koje zahtevaju posvećenost i strpljenje novim generacijama koje žive u digitalnom dobu. U vremenu kada se sve češće govori o podeljenim zajednicama, primer slamarstva iz Subotice pokazuje da kultura može biti ta koja spaja, a ne deli – čuvajući identitet, a istovremeno otvarajući se prema drugima.