PET SOBA, TRPEZARIJA, KUHINJA, ČAK I RADIONICA: Kosana i Miloš se s dvoje male dece iz Sombora preselili u selo, a ovo im je država poklonila
Još dok su maštali o budućnosti kao momak i devojka, Kosana Zinajić (36) i Miloš Žeželj (35) znali su šta ne žele: život u precenjenom a skučenom prostoru neke somborske višespratnice.
Konkurs koji je pre dve godine raspisalo Ministarstvo za brigu o selu došlo im je kao kec na desetku, a prošlog leta, posle šestomesečne adaptacije, konačno su se uselili u dom po meri svoje porodice, koji se nalazi u Stanišiću.
3 spavaće sobe i dve redovne, trpezarija, kuhinja...
Idiličnu zajednicu, pored njih, čine dva sina: dvogodišnjak Ilija i četvoromesečni Ognjen, kao i pas kojeg su dobili „u paketu” sa kućom, te dve ovce i tri jagnjeta, koji su novina u njihovoj svakodnevici.
Kada su aplicirali za novčanu pomoć države kako bi rešili stambeno pitanje, živeli su kod Miloševih roditelja sa starijim detetom, a kao u inat procedura se poprilično odužila.
– Igrom nekih porodičnih okolnosti, nismo se venčali, te je trebalo overiti kod notara vanbračnu zajednicu – priseća se Kosana. – Predali smo papire u maju, a u oktobru-novembru je sve bilo pravno rešeno. S prethodnim vlasnikom kuće, sinom jedincem, već smo se bili dogovorili kupoprodaju, pa nam je dozvolio da krenemo sa sređivanjem dvorišta. Kuća je bila dugo napuštena: roditelji su mu relativno rano preminuli, a on je studirao u Subotici, gde ga je život i zadržao. Dolazio je koliko mu je posao dozvoljavao, ali kuća traži stalnu brigu. Osim toga, dvorište je veliko, treba kositi travu ili nekog zadužiti da to radi. Imao je i psa za kog je bio vezan, pa je jednom nedeljno svraćao da mu ostavi hranu kod komšija. Na kraju smo kucu mi nasledili.
Dok su birali nekretninu u Miloševom rodnom mestu, bilo im je važno da bude čvrsta gradnja, od cigle, da se može prepraviti ako se Čonopljanki Kosani nešto ne sviđa, da nema mnogo vlage... Ali glavni adut bila je činjenica da je uvučena, što je retkost, priča nam ona, dodajući kako u selu dominiraju tipske kuće uz trotoar, „pa ti ljudi prolaze ispred prozora”.
Planovi ne manjkaju
Planova im izgleda ne manjka, a jedan su nedavno ostvarili.
– Imamo dobre komšije, pa nije u redu da bašta bude zapuštena. Najpre je bila posejana detelina koju je jedan čovek dolazio da kosi i nosi, a sad imamo dve ovce, koje je popasu, i tri jagnjeta – kaže sagovornica.
– Mislim da je to bila poslednja godina kad smo mogli da nađemo nešto valjano za 10.000 evra. Da li su se ljudi u međuvremenu pomamili, ne znam... Kuća jeste bila useljiva, ali nije imala podove, pa smo odlučili da ugradimo podno grejanje. Sada imamo tri spavaće sobe i dve redovne, trpezariju, kuhinju... Pošto je suprug auto-električar, od postojećih šupa napravili smo mu radionicu – nabraja sagovornica, zaposlena u bolnici kao rendgen tehničar. – Bez obzira na to što je Miloš sa sela i što imamo veliko dvorište, ne privlači ga poljoprivreda, pa sigurno nećemo uzgajati previše toga, ali ćemo uživati u prirodi i miru.
Međutim, ima ko voli da uprlja ruke zemljom: to je njihov dvogodišnji Ilija, koji bi, prema maminim rečima, samo čupkao travu, zalivao cveće i kod baka brao paradajz i krastavce, tako da će verovatno u nekom trenutku odvojiti barem ćoše imanja za njemu omiljene jagode i borovnice.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.