ПЕТ СОБА, ТРПЕЗАРИЈА, КУХИЊА, ЧАК И РАДИОНИЦА: Косана и Милош се с двоје мале деце из Сомбора преселили у село, а ово им је држава поклонила
Још док су маштали о будућности као момак и девојка, Косана Зинајић (36) и Милош Жежељ (35) знали су шта не желе: живот у прецењеном а скученом простору неке сомборске вишеспратнице.
Конкурс који је пре две године расписало Министарство за бригу о селу дошло им је као кец на десетку, а прошлог лета, после шестомесечне адаптације, коначно су се уселили у дом по мери своје породице, који се налази у Станишићу.
3 спаваће собе и две редовне, трпезарија, кухиња...
Идиличну заједницу, поред њих, чине два сина: двогодишњак Илија и четворомесечни Огњен, као и пас којег су добили „у пакету” са кућом, те две овце и три јагњета, који су новина у њиховој свакодневици.
Када су аплицирали за новчану помоћ државе како би решили стамбено питање, живели су код Милошевих родитеља са старијим дететом, а као у инат процедура се поприлично одужила.
– Игром неких породичних околности, нисмо се венчали, те је требало оверити код нотара ванбрачну заједницу – присећа се Косана. – Предали смо папире у мају, а у октобру-новембру је све било правно решено. С претходним власником куће, сином јединцем, већ смо се били договорили купопродају, па нам је дозволио да кренемо са сређивањем дворишта. Кућа је била дуго напуштена: родитељи су му релативно рано преминули, а он је студирао у Суботици, где га је живот и задржао. Долазио је колико му је посао дозвољавао, али кућа тражи сталну бригу. Осим тога, двориште је велико, треба косити траву или неког задужити да то ради. Имао је и пса за ког је био везан, па је једном недељно свраћао да му остави храну код комшија. На крају смо куцу ми наследили.
Док су бирали некретнину у Милошевом родном месту, било им је важно да буде чврста градња, од цигле, да се може преправити ако се Чонопљанки Косани нешто не свиђа, да нема много влаге... Али главни адут била је чињеница да је увучена, што је реткост, прича нам она, додајући како у селу доминирају типске куће уз тротоар, „па ти људи пролазе испред прозора”.
Планови не мањкају
Планова им изгледа не мањка, а један су недавно остварили.
– Имамо добре комшије, па није у реду да башта буде запуштена. Најпре је била посејана детелина коју је један човек долазио да коси и носи, а сад имамо две овце, које је попасу, и три јагњета – каже саговорница.
– Мислим да је то била последња година кад смо могли да нађемо нешто ваљано за 10.000 евра. Да ли су се људи у међувремену помамили, не знам... Кућа јесте била усељива, али није имала подове, па смо одлучили да уградимо подно грејање. Сада имамо три спаваће собе и две редовне, трпезарију, кухињу... Пошто је супруг ауто-електричар, од постојећих шупа направили смо му радионицу – набраја саговорница, запослена у болници као рендген техничар. – Без обзира на то што је Милош са села и што имамо велико двориште, не привлачи га пољопривреда, па сигурно нећемо узгајати превише тога, али ћемо уживати у природи и миру.
Међутим, има ко воли да упрља руке земљом: то је њихов двогодишњи Илија, који би, према маминим речима, само чупкао траву, заливао цвеће и код бака брао парадајз и краставце, тако да ће вероватно у неком тренутку одвојити барем ћоше имања за њему омиљене јагоде и боровнице.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.