(FOTO) U SUTJESCI I DALJE ŽIVE BRATSTVO I JEDINSTVO! Ovde se neguju zajedništvo, tradicija i dobrosusedski odnosi BELA KUGA NAJVIŠE BRINE MEŠTANE

Stižemo do centra koji unazad nekoliko godina sija i pod svetlima semafora koji konačno upozorava i usporava bahate vozače (kako ih meštani nazivaju), a nas na kratko zaustavlja kako bismo skrenuli desno i parkirali ispred – ne baš tako reprezentativnog premda nekad velelepnog – Doma kulture u kom nas čekaju sagovornici.
 

– Uskoro krećemo sa kompletnom rekonstrukcijom Doma kulture i za sad smo nabavili novac za sanaciju krova, a čekamo i konkurs za nabavku stolarije, nakon čega očekujemo i unutrašnje radove – na samom početku razgovora pojašnjava nam trenutnu situaciju predsednik Saveta Mesne zajednice Mirko Boltić, dodajući da pomenute investicije finansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. – Ovaj objekat koristi Mesna zajednica, imamo i prostor za Mesnu kancelariju, tu nam je i biblioteka, KUD „Bratstvo jedinstvo”, dva udruženja žena „Danica” i „Zoruka”, šahovski klub, Udruženje penzionera... Za sad nam je renovirana samo prostorija za žene, ali nije u potpunosti opremljena pa je još ne koriste.
 

 

Zoruka na istoku, Sutjeska na zapadu
Između današnje Boke i Šurjana 1333. godine nalazilo se selo Zoruka ili Stara Sarča, koje se, usled stalnog izlivanja Tamiša, preselilo na zapad. Do današnje lokacije meštani su „stigli” tokom druge polovine 18. veka po naredbi carske Komore, naselivši tako ondašnju pustaru zvanu Topolovac. Tek od 1946. godine, kada su se u selo doselili kolonisti iz Bosne i Hercegovine i Dalmacije, mesto menja ime iz (Nova) Sarča i postaje Sutjeska, kako se i danas zove. Kako su selo najpre naseljavali Rumuni, zatim i Nemci, prvi hram koji je izgrađen je rumunski pravoslavni posvećen Svetom Velikomučeniku Dimitriju, dok je katolička crkva svojevremeno srušena.

Čak i zelene površine oko Doma kulture, koje su bogat ogromnim krošnjama kestena i lipa, kao i klupama i kantama, dečjim igralištem, saletlicama, čekaju na zamenu pojedinog inventara koji je video i bolje dane (dok ga višak nečijih hormona nije izlomio).
 

– Uvek ima nešto da nam nedostaje u selu. Recimo, voleli bismo da imamo balon salu u kojoj bi deca mogla da treniraju, da ne moraju da idu u okolna mesta. Ja bih voleo da uradimo konačno i eko-česmu, za šta nemamo projekat, ali imamo lokaciju. Nadam se da ćemo to u skorije vreme krenuti da rešavamo. Takođe, trenutno radimo na tome i da srpsko groblje dobije kapelu i trebalo bi već ove godine da se krene s izgradnjom – najavljuje naš sagovornik.
 

Kad bi se sve planirano realizovalo, sigurno da bi stalo na put „beloj kugi”, na koju se meštani zapravo najviše žale, budući da se godišnje u Sutjesci rode svega dva do tri deteta. Tako u selu prespava oko 700 duša, a osmoletku „Ivo Lola Ribar” pohađa svega oko 80 đaka.
 

Iskrena ljubav prema karateu i domaćim radinostima daje rezultate

Animirati meštane raznih generacija u jednoj manjoj sredini posao je kog ne može (i ne treba) makar ko da se lati. Ali blago onom mestu koje ima makar i jednu osobu dovoljno spremnu i spretnu da pokrene nove stvari, istraje u njima i postigne zavidne rezultate. Tako Sutjeska i Sutješčani mogu da se ponose svojom „krajiškom snajkom” Draganom Ljepoja Miloš, nekadašnjom jugoslovenskom reprezentativkom u karateu, a danas (doduše i protekle tri decenije) trenerom Karate kluba „Radnički” ali i osnivačicom Udruženja žena „Danica” čija je i predsednica od 2024. godine.

– Mnoga deca su prošla kroz moju karate školu, a Anastasiji Ognjan (12), koja je nedavno osvojila prvo mesto na republičkom i treće mesto na Balkanskom prvenstvu, bila sam prvi trener, to je zaista dete za poželeti – ponosno nam priča Dragana, te dodaje da joj je glavni cilj da od mališana napravi dobre ljude, a po mogućstvu i šampione. – Sada imam 12 dece koji treniraju i svake godine uzimamo medalje na raznim takmičenjima, iza čega stoji ozbiljan rad. Devojčice su bolje, jer dečacima pažnja ne traje dugo.
 

Da su dame disciplinovanije dokazuje i srpsko Udruženje žena „Danica” koje, uz rumunsko „Zoruka” (koje postoji od 2015. godine), funkcioniše u Sutjesci. Premda su mlada organizacija, imaju velike planove i dobre šanse da ih ostvare.
– Želela sam da pokrenem žene, da vide da postoji život i van granica Sutjeske, budući da sam dosta toga videla, prošla i proputovala. Najpre smo krenule kao drugarice koje se okupljaju i druže, a onda smo uvidele da imamo dosta repromaterijala koji možemo da unovčimo, te sada pravimo džemove od višnje i kajsije, u planu nam je i od šljive sa smokvom, a biće i sokova – nabraja naša sagovornica i najavljuje projekat „Vredne ruke naših mama” koji će realizovati u oktobru, kada će predstavljati domaće starinske radinosti.

– Meštni nam uglavnom ideu u Ameriku, Kanadu, Nemačku, Austriju... Ovde kod nas gravitiraju ka Zrenjaninu gde rade po velikim firmama, mada i kod nas ima gde da se radi i zaradi. Oni koji su ostali mahom se bave poljoprivredom, imamo nekoliko gazdinstava koja drže goveda ili ovce, neki imaju voćnjake višanja, kajsije i šljive, ali uglavnom se uzgajaju klasične žitarice – priča nam Boltić.
 

Osim što bi dobro došla još koja fabrika na teritoriji opštine Sečanj, ono što meštanima Sutjeske fali, a da se pak tiče dokolice, jesu manifestacije.
 

– Ranije ih je bilo dosta, sad ih nemamo jer su nam sredstva ograničena. Imamo slave u okviru rumunske pravoslavne i srpske pravoslavne crkve, u junu organizujemo kuvanje riblje čorbe i to je sve – sa setom govori „gradonačelnik” sela.
 

Ipak, s ponosom priča o srpskoj pravoslavnoj crkvi Vaskrsenja Hristovog koja je počela da se zida 2002. godine a osveštena je 2015. s tim da unutrašnjost hrama još nije oslikana. Takođe, uz njega je izgrađen i potpuno nov Svetosavski dom „Mom milom narodu” čiji je ktitor Marko B. Milošević. U neposrednoj blizini se nalazi i bista Narodnom heroju Mileti Okiljeviću (s tim da ima spomenik i ispred Doma kulture) zajedno sa pločom svih boraca koji su poginuli u Durgom svetskom ratu. A kako je sve u znaku bratstva i jedinstva (po čemu je suživot u Sutjesci i danas karakterističan), prekoputa se nalazi pomenuta osmoletka „Ivo Lola Ribar”, a nešto bliže centru je i Fudbalski klub „Radnički” osnovan 1946. godine.