MILAN MIRIĆ IZ KOLUTA SVOJ ŽIVOT POSVETIO ČUVANJU ŽIVOTINJSKOG SVETA Na vrata njegovog zoo-vrta dovode ranjene, otrovane, zapuštene i odbačene
Ko god je posetio Zoo vrt „Miki“ u Kolutu, selu smeštenom na putu od Sombora do graničnog prelaza sa Mađarskom Bački Breg, zasigurno je pomislio koliko bi svet bio bolje mesto da je više ljudi kao što je Milan Mirić – Miki.
Jer čovek je ceo svoj život posvetio očuvanju životinjskog sveta koji nas okružuje, ali i sveta je koji nebrigom ljudi sve više ugrožen.
Klimatske promene, za koje je civilizacija „zaslužna“, kao i destruktivna ljudska priroda, sve češće na vrata njegovog zoološkog vrta dovode ranjene, otrovane, zapuštene i odbačene divlje životinje, pa ga zatičemo u pokušaju spasavanja male rode koja je zbog niza okolnosti dobila ime Rajan.
– Manjak hrane je sigurno naterao roditelje da ga izbace iz gnezda, pošto se radi o gnezdu mladih roda koje prvi put imaju potomstvo. Jednostavno, instinkt ih je naterao da to učine, pogotovo što su se nešto kasnije parile, pa Rajan ne bi na vreme dovoljno porastao za migraciju na jug – pojašnjava Miki, dok nežno uliva fiziološki rastvor obogaćen vitaminima u kljun onemoćale, dehidrirane ptičice. – Ovo leto su mi već donosili desetak malih roda slične sudbine, isto toliko ćukova, imamo par vetruški koje ovih dana puštamo da odlete, doneli su dobri ljudi i jednog orla mišara, nisu samo okrenuli glavu od živog stvora u nevolji. Ukoliko možemo, oporavimo ih i vraćamo u prirodu, tamo gde im je mesto.
Po njegovim rečima, mlade rode se vraćaju na mesto rođenja, ali tek druge godine po odlasku u Južnu Afriku, jer tamo provedu vreme do polne zrelosti.
– Onda se vraćaju u postojbinu i, ako mogu, formiraju gnezdo, pronalaze partnera „za ceo život“ i dobijaju potomstvo, koje raste i ponavlja ciklus svojih roditelja. To vam je taj „krug života“ u koji se sve više mešaju ljudi – zamišljeno će Miki, obećavajući somborskom salašaru koji je doneo rodca Rajana da će mu već koliko sutra javiti da li se oporavlja ptić čiji mu roditelji krase salašarsku avliju.
Kada je reč o rodama, polovina ptica koje spasu i puste u prirodu, ne vraća se nakon migracije na jug Afrike, priča naš sagovornik.
– Neke od njih stradaju od isrpljenosti na tako dugačkom putu, neke usled nedostatka hrane ili pak od prirodnih neprijatelja. No, za najveći broj stradanja kriv je sam čovek i njegova obest – kivan je Miki.
Kako kaže, da je uspeo da se oporavi, i rodac Rajan bi mogao da krene na jug, dogodine, ali do zaključenja ovog broja „Dnevnika“, od Milana Mirića smo dobili i vest da mali rodac Rajan ipak nije uspeo da izbegne sudbinu mnogih mladunaca bele rode koje roditelji izbacuju iz gnezda, usled nedostatka hrane izazvanog velikom sušom u Srbiji, a napose na njenom severu, u Vojvodini.
