МИЛАН МИРИЋ ИЗ КОЛУТА СВОЈ ЖИВОТ ПОСВЕТИО ЧУВАЊУ ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА На врата његовог зоо-врта доводе рањене, отроване, запуштене и одбачене
Ко год је посетио Зоо врт „Мики“ у Колуту, селу смештеном на путу од Сомбора до граничног прелаза са Мађарском Бачки Брег, засигурно је помислио колико би свет био боље место да је више људи као што је Милан Мирић – Мики.
Јер човек је цео свој живот посветио очувању животињског света који нас окружује, али и света је који небригом људи све више угрожен.
Климатске промене, за које је цивилизација „заслужна“, као и деструктивна људска природа, све чешће на врата његовог зоолошког врта доводе рањене, отроване, запуштене и одбачене дивље животиње, па га затичемо у покушају спасавања мале роде која је због низа околности добила име Рајан.
– Мањак хране је сигурно натерао родитеље да га избаце из гнезда, пошто се ради о гнезду младих рода које први пут имају потомство. Једноставно, инстинкт их је натерао да то учине, поготово што су се нешто касније париле, па Рајан не би на време довољно порастао за миграцију на југ – појашњава Мики, док нежно улива физиолошки раствор обогаћен витаминима у кљун онемоћале, дехидриране птичице. – Ово лето су ми већ доносили десетак малих рода сличне судбине, исто толико ћукова, имамо пар ветрушки које ових дана пуштамо да одлете, донели су добри људи и једног орла мишара, нису само окренули главу од живог створа у невољи. Уколико можемо, опоравимо их и враћамо у природу, тамо где им је место.
По његовим речима, младе роде се враћају на место рођења, али тек друге године по одласку у Јужну Африку, јер тамо проведу време до полне зрелости.
– Онда се враћају у постојбину и, ако могу, формирају гнездо, проналазе партнера „за цео живот“ и добијају потомство, које расте и понавља циклус својих родитеља. То вам је тај „круг живота“ у који се све више мешају људи – замишљено ће Мики, обећавајући сомборском салашару који је донео родца Рајана да ће му већ колико сутра јавити да ли се опоравља птић чији му родитељи красе салашарску авлију.
Када је реч о родама, половина птица које спасу и пусте у природу, не враћа се након миграције на југ Африке, прича наш саговорник.
– Неке од њих страдају од исрпљености на тако дугачком путу, неке услед недостатка хране или пак од природних непријатеља. Но, за највећи број страдања крив је сам човек и његова обест – киван је Мики.
Како каже, да је успео да се опорави, и родац Рајан би могао да крене на југ, догодине, али до закључења овог броја „Дневника“, од Милана Мирића смо добили и вест да мали родац Рајан ипак није успео да избегне судбину многих младунаца беле роде које родитељи избацују из гнезда, услед недостатка хране изазваног великом сушом у Србији, а напосе на њеном северу, у Војводини.
