(VIDEO) SUBOTICA NEMA DVORCE, ALI IMA ARHITEKTONSKE DRAGULJE Bagojvar, poznatiji po imenu Sovina kula, čuva olimpijsku priču iz 19. veka
Subotica možda nema srednjovekovne dvorce, ali zato poseduje nešto što je čini jedinstvenom – prelepe secesijske vile i kule na obali Palićkog jezera koje su nastale u zlatnom dobu ovog turističkog odredišta krajem 19. veka.
Samo sedam kilometara od centra Subotice, na samo tridesetak metara od obale Palićkog jezera, stoji jedno od najzanimljivijih, ali i najzagonetnijih zdanja – Kula Bagojvar, poznatija i kao Sovina kula.
Građena u švajcarskom secesijskom stilu, sa dekorativnim krovom od biber crepa, ova vila iz 1891. godine ne predstavlja samo arhitektonski biser već i živu priču o vizionaru koji je Paliću želeo da pokloni status evropskog olimpijskog centra.
Olimpijska vizija
Kula Bagojvar je deo velike zaostavštine palićkog plemića Lajoša Vermeša, čoveka koji je nastojao da u Subotici i Paliću oživi olimpijsku tradiciju. U svom voćnjaku na Paliću postavio je fiskulturne sprave i napravio atletske staze, a sportski kompleks je dovršen upravo 1891. godine, kada je i Bagojvar sagrađen.
„Bagojvar je sagrađen sa ciljem da bude prvi olimpijski hotel u Evropi, pošto je podignut još 1891, pre ustanovljavanja modernih Olimpijskih igara”, stoji u istorijskim zapisima. „U kuli Bagojvar su imali privilegiju da se smeste, o njegovom trošku, takmičari iz drugih mesta.”
Međutim, Vermešova ideja i entuzijazam nadmašili su njegove finansijske moći, pa je projekat olimpijskog sela propao, a nedugo nakon toga i same olimpijske igre. Palićka olimpijada je prestala kada je izbio Prvi svetski rat.
Vek zaborava i zapuštenosti
Između dva svetska rata Bagojvar je bio mesto boravka nekoliko stanara, ali posle Drugog svetskog rata kula, zajedno sa okolnim vilama, postaje zapuštena i zaboravljena. Urbanističko sređivanje obale koje je sledilo u narednom periodu nije imalo za cilj da Sovinoj kuli udahne život, pa je ona decenijama bila bez adekvatne funkcije i namene.
Bilo je nekoliko pokušaja da se osmisli neki sadržaj – organizovanje izložbi ili drugih kulturnih događanja. U drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, na inicijativu tadašnjeg direktora Pozorišta Ljubiše Ristića, Bagojvar je sređen i u njemu su se organizovale likovne izložbe najpoznatijih jugoslovenskih slikara. Bilo je inicijativa devedesetih godina da se vila trajno uredi i pretvori u umetnički atelje, ali je Kula Bagojvar opet ostala zapuštena.
Dug put ka obnovi
Zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, koje je na konkursu za zaštitu kulturne baštine za 2013. godinu odobrilo znatna sredstva, rekonstrukcija vile mogla je da počne. Oko 2014. godine odobrena su sredstva za drugu fazu uređenja fasade vile Bagojvar.
Ipak, objekat i dalje nije otvoren za posetioce. JP „Park Palić” je poslednjih godina sprovodio različite infrastrukturne radove na Paliću, uključujući sanaciju krova na Letnjoj pozornici, sa ciljem pripreme za turističku sezonu. Na računu preduzeća su i sredstva za obnovu Sovine kule. Novac je obezbeđen od Autonomne Pokrajine Vojvodine. Nakon dobijanja potrebne dokumentacije, ove godine moći će da se pristupi i rekonstrukciji Sovine kule.
Secesijski kompleks na jezeru
Nedaleko od Sovine kule Vermeš je sagradio i dve vile sličnog secesijskog stila, što sve zajedno čini jedinstven kompleks. U neposrednoj blizini se nalaze Zoo-vrt, Vila Lujza, Ženski štrand, teniski tereni, jedriličarski klub, marina za brodove i brojni restorani.
Tako Subotica, iako bez srednjovekovnih dvoraca, može da se pohvali jedinstvenom secesijskom baštinom koja i danas privlači pažnju – ostaje samo pitanje kada će ovi arhitektonski dragulji konačno zaživeti punim životom i otvoriti svoja vrata posetiocima.
Sandra Iršević
Projekat „Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres d.o.o, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
