Žitelji radničkog naselja u Rakovcu ostaju bez struje i vode

„Čuli smo da će nam za nekoliko dana odseći struju, a onda nećemo imati ni vodu“, priča nam meštanka Jelica Bošković. „Sve ide preko firme, Kamenoloma, i voda koju oni pumpaju. Ali, ne bih odavde odlazila. Ni sama ne znam zašto. Možda zato što sam rođena ovde i zato što imam svu slobodu da živim kako hoću.”

Jelica, čuvajući ovce i koze, priseća se kako su nekad svi stanovi u dvanaest zgrada bili prepuni, a sada je više od polovine prazno. U to doba imali su i bioskop, ambulantu, školu, prodavnicu, pekaru. Sad im najviše nedostaje autobuska linija koja bi, makar, đake prevozila u Rakovac i Vrdnik u školu.

„Svaki dan mi ćerka ide peške ili stopira nekoliko kilometara kroz šumu, da bi stigla do škole u Vrdniku, gde ide u peti razred“, kaže naša sagovornica. „Tražili smo od Opštine Beočin da makar pola oni plate za prevoz, a mi drugu polovinu, ali neće ni da čuju. Kakvo god da je vreme idu peške u školu. Ako im čas počinje u 8 sati, moraju odavde da krenu najkasnije u 6.15 ujutro. Navikli su se oni na to, puni su života, ali ovde nemaju ništa.”

Od izbora do izbora, meštani Rakovačkog kamenoloma dobiju paketiće i obećanja, a kada se to sve završi, oni prestanu da postoje za nadležne. „Ostave nas ni na nebu ni na zemlji”, vele ovi ljudi, dodajući da se osećaju kao da su odsečeni od sveta. Mnogi u svojim stanovima nemaju ni kupatilo, koriste poljski toalet, a neki svoju decu kupaju u koritima. Jedinu sreću imaju da im zimi ne bude hladno dok lože, jer je gradnja dobra i zidovi su, kažu, odlični.

Odnosi sa komšijama su dobri, ipak su svi zajedno u istoj muci i trude se da pomažu jedni drugima. Kada, ipak, nisu u takvoj mogućnosti, onda im u pomoć priskaču prijatelji iz Rakovca, Beočina, Ledinaca...

„Neki kažu da ćemo ovde biti još godinu-dve, ali ako se ovako nastavi, selo će izumreti koliko za mesec dana“, tužna je Jelica, ali i uporna. „Kad budete došli za godinu dana, možda ćete zateći samo mene.”

L. Radlovački