POČELA REVITALIZACIJA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA KOD SREMSKIH KARLOVACA Dunav ponovo ulazi u Dunavac

Unazad mesecima ulaz u Dunavac bio je, naime, gotovo u potpunosti zatvoren rečnim sedimentom, te su ljubitelji prirode bez bojazni da će se pokvasiti tokom šetnje prelazili sa jedne na drugu njegovu obalu.

Nažalost, takvo stanje je iz ugla očuvanja biodiverziteta u samom Dunavcu, koji je deo Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit, postalo neodrživo i Javno preduzeće „Vojvodina šume” je zajedno sa Pokretom gorana Vojvodine i „Vojvodina vodama” ušlo u realizacija projekta unapređenja vodnog režima u ovom zaštićenom području. 

– S obzirom na to da deo Karlovačkog dunavca spada u ono što zovemo vlažna staništa, ideja da neki dugogodišnji problem, koji ovde  prepoznajemo, pokušamo da rešimo u nekim etapama – kaže za „Dnevnik” Ivana Vasić iz „Vojvodina šuma”. – U prvoj fazi plan je da se kontrolisano otvori ulaz u Dunavca, odnosno taj spoj između Dunavca i Dunava, koji je zasut sedimentom, i da pokušamo da polako pustimo deo vode iz same velike reke sa nizvodne strane. Istovremeno bismo kroz izmuljavanje samog kanala u dužini od nekih 350 metara uzvodno, praktično omogućili zadržavanje vode u barem jednom delu Dunavca. Nećemo time, naravno, rešiti ceo problem, jer Dunavac je dug ček 2,5 kilometra, ali će ovo biti osnov za neke malo zehtevnije aktivnosti, koje će ipak doprinati poboljšanju trenutnog stanja. 

Osim proširenja ulaza u Dunavac, predviđeno je uklanjanje invazivne vegetacije i iznošenje akumuliranog sedimenta iz suženja na suprotnoj strani zbog kojeg praktično voda dalje i ne teče. Ova faza projekta se provodi uz podrušku UNDP-a i finansisku zaleđinu Evropske unije, odnosno Ambasade Švedske u Beogradu. Već sledeće godine trebalo bi da bude, delom i uz podršku lokalne samouprave, nastavljeno izmuljavanje Karlovačkog dunavca kao i da se, uz još jedan tekući projekat, koji se finansira iz sredstava Pokrinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, započne i sa revitalizacijom Majurskog kanala, koje se nastavlja na Karlovački dunavac.

– Celu ovu situaciju, zbog koje smo bili prinuđeni da reagujemo u Karlovačkom dunavcu, prozrakovalo je više faktora – navodi Ivana Vasić. – Najpre, u nekom periodu od predhodnih 30-40 godina nije bilo nekih zaista aktivnih mera u smislu održavanja kanala. Drugim rečima, nije da se baš ništa nije radilo, ali to koraci nisu bili suštiski, da su donosili to da imamo iole značajnije hidrološke pomake. Rezultat je taj da se u među vremenu akumulirao sediment. Isto tako, i Dunav, kako dolazi, donosi određene količine vode koje su takođe opterećene sedimentom. I kako vodostaj reke opada, taj se sediment istaloži. 

Inače, upravo to pitanje vodostaja poslednjih godina predstavlja jedan od ključnih problema, jer su, zbog klimatskih promena, odnosno rasta temperatura, sve učestaliji sušni periodi. 

– Mi smo do sadu u periodu od 10 godina imali možda jednu ili dve sušne godine. Sad je totalno suprotno. Sad u periodu od 10 godina imamo 6 ili 7 sušni godina, a sve ostalo je, da kažemo, tek neka prividna normala. I te će se tendencije, sve su prilike, samo nastaviti. Nažalost, kada imate više godina sa dužim sušnim periodima, to praktično stvara neki kumulativni efekat koji se odražava na različite segmente biodiverziteta. Krajnji rezultat je taj da polako gubimo vlažna staništa, što nam je, naravno, sa ekološki strane apsolutno neprihvatljivo. Jer, uz gubljenje staništa gube se i vrste. 

Planirano je izmuljavanje kanala u dužini od 350 metara

Gubljenje vlažnih staništa predstavlja problem i u smislu gubljenja potencijala za prirodnu retenziju. Naime, i Koviljski rit i Petrovardinski deo rita su prirodne retenzije koje mogu da prime ogromne količine vode u slučaju poplavnih talasa, što znači da predstavljaju prirodni sunđar, prirodnu odbranu od poplava.

– U tom smislu nama je negde cilj da kroz ovakve aktivnosti povećamo i taj takozvani retencijalni kapacitet ovog područja. Drugo, kroz projekt ćemo malo uvesti neka prirodi bliska rešenja. Konkretno, u karlovačkom dunavcu ćemo postaviti jedno plutajuće ostrvo, izgrađeno od prirodnih materijala, od drveta i od biljaka koje će biti sakupljene sa ovog lokaliteta, dakle, ne unosimo ništa strano. To plutajuće ostrvo biće ankerisano i služiće nam kao neki indikator kretanja vode, ali i kao indikatori kvaliteta te vode, jer ćemo raditi hidrološka merenja nakon izmuljavanja, kako bismo ih uporedili sa onima pre radova. Verujemo da će ove naše aktivnosti, uz željeni nastavak revitalizacije Karalovačkog dunavci, moći da sprovedemo do željenog kraja, jer to je zaista ne samo od interesa za lokalnu zajednicu, rekreativce, pecaroše, decu koja sve više koriste ovo područje, nego i u kontekstu zaštite prirode.