ПОЧЕЛА РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА КОД СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА Дунав поново улази у Дунавац

Уназад месецима улаз у Дунавац био је, наиме, готово у потпуности затворен речним седиментом, те су љубитељи природе без бојазни да ће се поквасити током шетње прелазили са једне на другу његову обалу.

Нажалост, такво стање је из угла очувања биодиверзитета у самом Дунавцу, који је део Специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит, постало неодрживо и Јавно предузеће „Војводина шуме” је заједно са Покретом горана Војводине и „Војводина водама” ушло у реализација пројекта унапређења водног режима у овом заштићеном подручју. 

– С обзиром на то да део Карловачког дунавца спада у оно што зовемо влажна станишта, идеја да неки дугогодишњи проблем, који овде  препознајемо, покушамо да решимо у неким етапама – каже за „Дневник” Ивана Васић из „Војводина шума”. – У првој фази план је да се контролисано отвори улаз у Дунавца, односно тај спој између Дунавца и Дунава, који је засут седиментом, и да покушамо да полако пустимо део воде из саме велике реке са низводне стране. Истовремено бисмо кроз измуљавање самог канала у дужини од неких 350 метара узводно, практично омогућили задржавање воде у барем једном делу Дунавца. Нећемо тиме, наравно, решити цео проблем, јер Дунавац је дуг чек 2,5 километра, али ће ово бити основ за неке мало зехтевније активности, које ће ипак допринати побољшању тренутног стања. 

Осим проширења улаза у Дунавац, предвиђено је уклањање инвазивне вегетације и изношење акумулираног седимента из сужења на супротној страни због којег практично вода даље и не тече. Ова фаза пројекта се проводи уз подрушку UNDP-а и финансиску залеђину Европске уније, односно Амбасаде Шведске у Београду. Већ следеће године требало би да буде, делом и уз подршку локалне самоуправе, настављено измуљавање Карловачког дунавца као и да се, уз још један текући пројекат, који се финансира из средстава Покринског секретаријата за заштиту животне средине, започне и са ревитализацијом Мајурског канала, које се наставља на Карловачки дунавац.

– Целу ову ситуацију, због које смо били принуђени да реагујемо у Карловачком дунавцу, прозраковало је више фактора – наводи Ивана Васић. – Најпре, у неком периоду од предходних 30-40 година није било неких заиста активних мера у смислу одржавања канала. Другим речима, није да се баш ништа није радило, али то кораци нису били суштиски, да су доносили to да имамо иоле значајније хидролошке помаке. Резултат је тај да се у међу времену акумулирао седимент. Исто тако, и Дунав, како долази, доноси одређене количине воде које су такође оптерећене седиментом. И како водостај реке опада, тај се седимент исталожи. 

Иначе, управо то питање водостаја последњих година представља један од кључних проблема, јер су, због климатских промена, односно раста температура, све учесталији сушни периоди. 

– Ми смо до саду у периоду од 10 година имали можда једну или две сушне године. Сад је тотално супротно. Сад у периоду од 10 година имамо 6 или 7 сушни година, а све остало је, да кажемо, тек нека привидна нормала. И те ће се тенденције, све су прилике, само наставити. Нажалост, када имате више година са дужим сушним периодима, то практично ствара неки кумулативни ефекат који се одражава на различите сегменте биодиверзитета. Крајњи резултат је тај да полако губимо влажна станишта, што нам је, наравно, са еколошки стране апсолутно неприхватљиво. Јер, уз губљење станишта губе се и врсте. 

Планирано је измуљавање канала у дужини од 350 метара

Губљење влажних станишта представља проблем и у смислу губљења потенцијала за природну ретензију. Наиме, и Ковиљски рит и Петровардински део рита су природне ретензије које могу да приме огромне количине воде у случају поплавних таласа, што значи да представљају природни сунђар, природну одбрану од поплава.

– У том смислу нама је негде циљ да кроз овакве активности повећамо и тај такозвани ретенцијални капацитет овог подручја. Друго, кроз пројект ћемо мало увести нека природи блиска решења. Конкретно, у карловачком дунавцу ћемо поставити једно плутајуће острво, изграђено од природних материјала, од дрвета и од биљака које ће бити сакупљене са овог локалитета, дакле, не уносимо ништа страно. То плутајуће острво биће анкерисано и служиће нам као неки индикатор кретања воде, али и као индикатори квалитета те воде, јер ћемо радити хидролошка мерења након измуљавања, како бисмо их упоредили са онима пре радова. Верујемо да ће ове наше активности, уз жељени наставак ревитализације Караловачког дунавци, моћи да спроведемо до жељеног краја, јер то је заиста не само од интереса за локалну заједницу, рекреативце, пецароше, децу која све више користе ово подручје, него и у контексту заштите природе.