Stolarka posvećena humanitarnom radu

Ovih dana, vanredno stanje ju je udaljilo od stolarske radionice, koja se ne nalazi u kući u kojoj živi sa porodicom, ali Gorjana uvek ima posla.

– Na početku godine moja mala firma, koju činimo suprug i ja, dobila je posao restauracije crkve u Srpskoj Crnji. Imamo još neke ugovorene radove za ovu godinu, što nas čini relativno mirnim, jer znamo da ćemo imati posla, a onda i prihoda – kaže ona.

Pre nego što prione na posao, Gorjana, koja je poznata po svom humanitarnom radu, posluži svoje komšije Mužljance.

– Baš sam odnela maske, onoliko koliko sam imala, i to onima kojima su najpotrebnije – ističe Gorjana.

Ona je u svom životu iskusila šta znače rat, izbeglištvo i nemaština.

– Promenila sam pet zemalja dok se nismo skrasili ovde u Zrenjaninu – navodi naša sagovornica i dodaje da je najvažnije u svim nedaćama ostati čovek.

Svake večeri čuju se sa porodicom njenog supruga Tonija, Italijana, čija porodica živi u jednom mestu između Bolonje i Riminija.

– Brinemo se mi za njih i oni za nas, ali se nadamo viđenju u avgustu. Italiju je pogodila strašna tragedija, ali oni su jak narod, oni će i i iz ove krize izaći. Italijani jako vole život i u njemu uživaju. Porodici mog supruga ne predstavlja nikakav problem da za vikend vozi 150 kilometara kako bi uživala u pasti sa posebnim školjkama. Ko toliko uživa u hrani, dobrom piću, muzici i ljubavi, ne može da izgubi – smatra Gorjana Ponjević Ballani.

Nedavno je Gorjana dobila priznanje jedne banke pod nazivom „Žena za pet“, zbog svog preduzetničkog angažmana. Nagradu je momentalno prosledila na Kosovo. Humanosti uči i svoju kćerku Teu, koja svake godine organizuje rođendan u humanitarne svrhe.

Ž. B.