Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Zanatska piva otvaraju mogućnost biznisa

20.09.2017. 08:51 08:54
Piše:
Foto: Siniša Nikolić uz točilicu sa svojim pivom Foto: Dnenik.rs

BEČEJ: Žitelji naše najveće potiske varoši pili su, uslovno rečeno, svoje pivo još davne 1754. godine, jer je jedan Nemac tada izgradio pivaru u Bečeju.

Vremenom je menjala vlasnike, a pre tačno deset godina fabrika je otišla u stečaj i od tada nema čuvenog bečejskog piva. Kako je, po nekim tezama, konzumiranje piva stvar navike, to su bečejske pivopije morale da se prešaltuju na neko drugo pivo.

- Tako je bilo do pre tri godine, kada sam s drugarima posetio „Susret kućnih pivara“ u Beogradu. Degustirali smo tada nekoliko desetina piva iz kućnih pivara. Najsnažniji utisak na mene ostavilo je pivo s ukusom đumbira i s rendanom korom naranye i grejpfruta. Pri povratku kući, rodila se ideja da pokušam da pripremim pivo po mom ukusu u svojoj mini pivari - otkriva nam Bečejac Siniša Nikolić (40) otkud to da u sopstvenoj režiji proizvodi pivo.

Krenuo je s aparaturom kapaciteta samo 20 litara i vrednosti stotinak evra. Uložio u materijal, skuvao svoje prvo pivo i posle 12 dana fermentacije prosuo ga jer je bilo tako loše. Smatrao je da je uvideo gde je pogrešio i ispravio greške, ali je i drugo svoje pivo bacio. Onda je počeo da surfuje po internetu i na forumima je, kako kaže, najviše saznao. Mnogo su mu pomogla i iskustva prilikom „Susreta kućnih pivara“, koji se održavaju par puta godišnje tokom vikenda na nekoj atraktivnoj turističkoj destinaciji, jezeru, reci, planini...

- Tu se priča o načinu pripreme piva, nabavci sirovina, aparaturi... Stiču se dragocena saznanja od onih koji već imaju određeno iskustvo. Kao prvo, to je u Nemačkoj pre nekoliko vekova zakonskim odredbama regulisano, pivo se pravi samo od četiri sastojka: vode, ječmenog slada, pivskog kvasca i hmelja. Upotreba svakog drugog materijala je protivzakonita. Izgleda jednostavno, četiri sastojka i gotovo. Međutim, nije baš tako. Ima i tu niz tajni, a kada se pivo skuva, neophodno je da odleži 45 do 55 dana. Tek tada je spremno za konzumaciju u svom punom ukusu - prenosi nam Siniša deo onoga što je naučio tokom trogodišnjeg iskustva.

U međuvremenu je promenio aparaturu, povećao kapacitet na sedamdesetak litara i dva puta mesečno kuva svoje pivo, koje sa društvom uz roštilj ili, kao nedavno na fešti bečejskoh lovaca uz gulaš od mesa jelena, konzumira.

- Pivo pravim iz hobija, za svoju dušu i zadovoljstvo prijatelja. Ko želi profit od ovog posla, a ima takvih, mora po desetak sati svakodnevno da radi, zatim da posećuje razne manifestacije i na njima prodaje proizvod, kako bi se ljudi upoznali s novim pivom. Uz to, danas se, pored

četiri osnovna sastojka, radi oplemenjivanja, ubacuju razna voća ili začini, kako bi se zadovoljio probirljiv ukus potrošača. Sve to traži edukaciju vezanu za proizvodnju, ulaganje u aparaturu, ali i poznavanje tržišta - zaključuje bečejski kućni pivar Siniša Nikolić.

Zanatska proizvodnja kraft piva je, s obzirom na navike da se konzumira pivo, jedan od najperspektivnijih biznisa u Srbiji, ali još uvek nedovoljno razvijen. Najviše je malih pivara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, ali ima ih i u ostalim sredinama. Siniša Nikolić nije jedini u Bečeju koji se odvažio da nastavi tradiciju proizvodnje piva. Njegov „Beerabilly Homebrenj“ je, za sada, privilegija malog broja sugrađana. Kako će biti u budućnosti, ne zna ni sam Siniša.

Vlastimir Jankov

Piše:
Pošaljite komentar