Временом је мењала власнике, а пре тачно десет година фабрика је отишла у стечај и од тада нема чувеног бечејског пива. Како је, по неким тезама, конзумирање пива ствар навике, то су бечејске пивопије морале да се прешалтују на неко друго пиво.
- Тако је било до пре три године, када сам с другарима посетио „Сусрет кућних пивара“ у Београду. Дегустирали смо тада неколико десетина пива из кућних пивара. Најснажнији утисак на мене оставило је пиво с укусом ђумбира и с ренданом кором наранyе и грејпфрута. При повратку кући, родила се идеја да покушам да припремим пиво по мом укусу у својој мини пивари - открива нам Бечејац Синиша Николић (40) откуд то да у сопственој режији производи пиво.
Кренуо је с апаратуром капацитета само 20 литара и вредности стотинак евра. Уложио у материјал, скувао своје прво пиво и после 12 дана ферментације просуо га јер је било тако лоше. Сматрао је да је увидео где је погрешио и исправио грешке, али је и друго своје пиво бацио. Онда је почео да сурфује по интернету и на форумима је, како каже, највише сазнао. Много су му помогла и искуства приликом „Сусрета кућних пивара“, који се одржавају пар пута годишње током викенда на некој атрактивној туристичкој дестинацији, језеру, реци, планини...
- Ту се прича о начину припреме пива, набавци сировина, апаратури... Стичу се драгоцена сазнања од оних који већ имају одређено искуство. Као прво, то је у Немачкој пре неколико векова законским одредбама регулисано, пиво се прави само од четири састојка: воде, јечменог слада, пивског квасца и хмеља. Употреба сваког другог материјала је противзаконита. Изгледа једноставно, четири састојка и готово. Међутим, није баш тако. Има и ту низ тајни, а када се пиво скува, неопходно је да одлежи 45 до 55 дана. Тек тада је спремно за конзумацију у свом пуном укусу - преноси нам Синиша део онога што је научио током трогодишњег искуства.
У међувремену је променио апаратуру, повећао капацитет на седамдесетак литара и два пута месечно кува своје пиво, које са друштвом уз роштиљ или, као недавно на фешти бечејскох ловаца уз гулаш од меса јелена, конзумира.
- Пиво правим из хобија, за своју душу и задовољство пријатеља. Ко жели профит од овог посла, а има таквих, мора по десетак сати свакодневно да ради, затим да посећује разне манифестације и на њима продаје производ, како би се људи упознали с новим пивом. Уз то, данас се, поред
четири основна састојка, ради оплемењивања, убацују разна воћа или зачини, како би се задовољио пробирљив укус потрошача. Све то тражи едукацију везану за производњу, улагање у апаратуру, али и познавање тржишта - закључује бечејски кућни пивар Синиша Николић.
Занатска производња крафт пива је, с обзиром на навике да се конзумира пиво, један од најперспективнијих бизниса у Србији, али још увек недовољно развијен. Највише је малих пивара у Београду, Новом Саду, Нишу, али има их и у осталим срединама. Синиша Николић није једини у Бечеју који се одважио да настави традицију производње пива. Његов „Беерабиллy Хомебрењ“ је, за сада, привилегија малог броја суграђана. Како ће бити у будућности, не зна ни сам Синиша.
Властимир Јанков
