спадају у ВИП клијенте, а та титула доноси им бројне погодности. Али улазак у тај клуб није баш једноставан. За поједине банке је довољно да клијент зарађује бар ту хиљаду евра па да је ВИП. Друге сем плате траже и да има код њих положен депозит од 10.000 до 30.000 евра. Остала имовина, попут куће или приватне фирме, није довољна да се уђе у поменути клуб. Осим плате, поједине финансијске куће гледају и где је клијент запослен. Стране приватне компаније су пожељне – некада су то била и државна надлештва, али откако је најављена рационализација јавне управе, ни државни и општински чиновници нису пожељни виповци чак и с платом већом од 100.000 динара.
У банкама нерадо говоре о повлашћеним клијентима, као и о бенефицијама које тај статус доноси. У једној од њих успели смо да сазнамо шта та клијентела добија. Најпре, ту је лични банкар. Истина, свог службеника у појединим банкама имају и обични клијенти, али друге бенефиције баш и не. ВИП клијнети не чекају у реду, осим редовних платних картица добијају и екстрапопусте за лекарске прегледе, купљену робу, туристичка путовања. Камате на кредите који им се одобравају су бар проценат ниже него за остале, обичне клијенте, ослобођени су трошкова обраде кредита. Банке код нас увелико сарађују с осигуравајућим компанијама па виповци могу да се надају бесплатном осигурању за путовања у иностранство, а могу се добити и бесплатне полисе животног осигурања.
Ти клијенти заузврат могу очекивати да им се лични банкар јави и обавести их да им је одобрен прелиминарни кредит. Камате су бенефициране, а на клијенту је да одлучи хоће скоро па одбрен кредит узети или неће. Сигурно је да ће таквих понуда бити још. Банке се на тај начин боре за клијенте за које сматрају да кредит могу отплаћивати без тешкоћа. Узалуд попусти и бенефиције ако се не заради.
– Када клијент добије такву понуду, прво треба да размотри да ли му кредит уопште треба па да донесе одлуку – каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – Ако се спрема да уђе у аранжман, пре финализације треба да провери и шта друге банке нуде за исте и сличне суме позајмице. Тек када се увери у то да му ВИП статус доноси најповољнију варијанту кредита, треба да га прихвати.
Д. Вујошевић
Колико их има?
Тешко је рећи колико у Србији има клијената који су због високих примања заслужили ВИП статус. У земљи има 7.365.750 отворених рачуна које поседују 4.918.223 клијента, а међу њима су и виповци. У Србији сваке године око 20.000 обвезника пријави порез на доходак грађана. Ове године то ће бити они који су зарађивали више од 1.500 евра месечно. Они су сигурно виповци код банака, а оних са сумом од 1.000 евра има бар још толико.
Они који зарађују поменуте суме а банка код које имају отворен рачун их не третира у ВИП маниру не треба да се нервирају – треба само да прошетају и наћи ће кућу која је спремна да им да тај пожељни статус.
