односно петицу, за транспарентност понуђених услуга и њихових цена, саопштено је из те асоцијације.
Такође ниједна банка није заслужила ни јединицу на скали оцена од један до пет.
Како објашњавају из АПОС-а, на основу истраживања оценњивана је прегледност и упоредивост понуда за основне пакете текућих рачуна оценама од један до пет.Најнижу оцену "не задовољава - 1" није добила ниједна банка, "довољан - 2" су добиле понуде банака које не садрже цену одржавања рачуна, већ се до ње долази преко тарифника, а оцена "добар - 3" дата је банкама које су дале у понуди преглед услуга и цене.
Оценом "врло добар - 4" оцењене су банке које су поред цене и прегледа услуга дале опширније информације о услугама и начину коришћења а највиша оцена "одличан - 5" предвиђена је за понуде банака које садрже упоредни преглед садржаја и цена свих пакета и додатних услуга везаних за текуће рачуне.
Тако су најбоље оцене, у овом случају "четворке", добиле банка Интеза, Комерцијална банка, АИК банка, Еуробанк и Хипо (Hypo) Алпе-Адриа-банка.
Оцену "добар - 3" добиле су Уникредит (Unicredit), Рајфајзен (Raiffeisen), Сбербанк и Алфа (Alpha) банка, док су се у групи "довољних" нашли ProCredit banka, Кредит Агрикол (Credit Agricole), Пиреус (Piraeus), Ерсте, Поштанска штедионица и Сосијете женерал (Societe Generale) банка.
У саопштењу се наводи да су информације прикупљане са сајтова банака "зато што је то је начин који потрошачу треба да пружи могућност да се најбрже упозна са понудама банака које су му доступне, да их упореди и направи најбољи избор при отварању текућег рачуна".
Истраживање је рађено у периоду од јануара до средине фебруара 2015. године а узорак је обухватио 15 банака које су имале највећу нето укупну билансну активу према подацима објављеним на сајту Народне Банке Србије крајем септембра прошле године.
Истраживањем су обухваћени трошкови одржавања текућих рачуна и услуге на основу информација доступних на сајтовима банака. У зависности од броја информација, њихове прегледности и упоредивости оцењивана је транспарентност информација на сајту, објашњена је у саопштењу методологија истраживања.
Истраживање је финансирала Америчка амбасада у Србији.
(Танјуг)
