који би нас покренуо с периферије Европе и омогућио економски бенефит.
Ако све буде онако како је договорено на европско-кинеском самиту у Београду, за две године возићемо се модерном железницом до Будимпеште, а од наше престонице до мађарске стизаће се за два и по сата, уместо за осам. Наравно, добра вест за путнике, али још је важније то што ћемо од настојања Кине да што брже и ефикасније стигне до Европе, ми имати вајде. Елем, до 30. јуна 2017. године пруга на два колеска за брзине од 160 до 200 километара на час повезаће 350 километара између два највећа града у овом делу Европе, а брзим шинама ће ићи путнички и робни транспорт.
Већ је завршен план пруге која ће повезати Будимпешту и Атину, а прва фаза изградње биће управо модернизација крака од мађарског највећег града до Београда. Будућа брза пруга требало би да настави преко Ниша ка Скопљу. Укупна дужина пруге од Будимпеште до Атине је 1.543 километра, а кроз Србију она иде од Келебије, преко Београда и Ниша до Прешева.
– Неће служити само за неупоредиво бржи превоз путника већ и за неупоредиво бржи превоз робе. Кад говоримо о превозу путника, пут железницом од Будимпеште просечно траје осам сати и девет минута и биће скраћен на два сата и 40 минута, што, и да најбрже возите нашим ауто-путевима, не можете стићи. Толико о погодностима за обичне људе! О развоју и напретку наших економија да не говорим јер свако велико инфраструктурно улагање доноси нови посао, нова радна места за људе – рекао је премијер Србије Александар Вучић, осврћући се на пројекат изградње брзе пруге Београд–Будимпешта, о чему су српска и мађарска железница потписале два споразума.
У меморандуму о разумевању, потписаном у присуству премијера Кине, Србије, Мађарске и Македоније, наводи се да студија изводљивости као и комплетна пројектна документација, треба да буду завршени до јуна следеће године. Главни принцип којег ће се држати три уговорне стране Србија, Мађарска и Кина је сарадња на пројекту уз поштовање правних оквира сваке земље. Деоница пруге кроз Мађарску је 166 километара, а 184 је у Србији. Капацитет пруге требало би да буде повећан доградњом још једног колосека. Циљ је да тај железнички правац буде оспособљен за брзине између 160 и 200 километара на сат.
Кинеска страна биће главна у организацији студије изводљивости, а одлуке ће бити доношене заједнички. Три стране испитаће све могућности за коришћење кинеске железничке технологије и опреме, укључујући локомотиве, возна средства, комуникационо-сигналну опрему...
Кина је спремна да уложи новац у тај пројекат, а још ће се одлучивати о моделу по којем ће се пруга финансирати, то јест да ли ће то бити јавно-приватно партнерство, кредит, концесија... По ранијим проценама, изградња брзе пруге Београд–Будимпешта на траси Коридора 10 коштаће између милијарду и по и две милијарде евра. Део кроз Србију вредан је 885 милиона евра, с тим што је за деоницу Стара Пазова – Нови Сад већ обезбеђено 370 милиона из руског кредита.
– Пруга ће допринети развоју и Србије и Мађарске, служити на добробит људи који у њима живе и у интересу је те две земље, Кине, али и других земаља. Подстаћи ће економију и донети корист и Кини и земљама Европе. ЕУ је највећи трговински партнер Кине и потребно је да се повећају даљи привредни односи, а та пруга ће у томе одиграти значајну улогу – рекао је премијер Кине Ли Кећијанг.
Србија обећава максималну брзину у пројектовању и градњи пруге да би до јуна 2017. године делови те деонице заживели.
С. Глушчевић
Кинези хоће 18 српских предузећа
– Кинеске компаније заинтересоване су за куповину 18 предузећа у Србији, а највеће интересовање показали су за приватизацију две – каже министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је казао да су кинеске компаније предале понуде о заинтересованости за 18 од 502 српских предузећа које је Србија понудила на продају, али да их највише занима куповина крушевачке фабрике „14. октобар” и „Прве петолетке” из Трстеника.
