Основна идеја ове асоцијације националних привредних комора земаља Западног Балкана је да се интензивирањем међусобне сарадње прецизно утврде препреке за развој пословног окружења у региону у процесу европских економских интеграција. Истовремено, циљ је и да се омогући ефикасније укључивање пословних заједница држава региона у реализацију инфраструктурних и других пројеката, како оних већ покренутих тако и планираних. Оснивачи су, иначе, привредне коморе Србије, Хрватске, БиХ, Албаније, Словеније, Македоније и Косова, али ће значају помоћ Форум моћи да очекује од комора Аустрије и Немачке.
Како је за „Дневник” појаснио председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић, у позадини овог коморског удруживања није некакво окупљање још једног инертног дебатног форума, већ, напротив, формирање делатног тела које заиста може да помогне привреди у региону. О томе, додао је, сведоче и први потези – одмах по конституисању Управни одбор Форума је, рецимо, писао Европској комисији подсећајући званичнике у Бриселу да до краја календарске године истичу актуелне аутономне трговинске мере (АТМ), тј. право на бесцарински извоз пољопривредних производа из региона у земље Европске уније. Суштина овог обраћања је, заправо, била у томе да се европским законодавцима скрене пажња да на време обнове АТМ, јер је од велике важности за привреднике Западног Балкана, чиме би се не само одржала стабилност пословног окружења у региону, него и сачувале добре пословне и економске везе које постоје између региона и ЕУ. И из Брисела су, потврђено је „Дневнику”, већ у том правцу стигли позитивни сигнали.
Чланице Форума потврдиле су и недвосмислену заинтересованост за стварање заједничке платформе за активно предузетништво и развој људског потенцијала, у складу са Актом о малом предузетништву Европе. Такође је истакнута и потреба формирања регионалног инвестиционог фонда како би компаније са простора Западног Балкана долазиле до средстава под повољнијим условима.
Споразум о конституисању Форума, међутим, обухвата и размену информација о примерима добре праксе, приоритетима развоја, шемама предузетничких подстицаја, повољнијег финансирања те подстицање учествовања пословних тела из свих земаља потписница у заједничким развојним пројектима. Он такође предвиђа и сарадњу у пружању саветодавних услуга и преносу знања у јачању капацитета и развоја људског потенцијала кроз организацијско деловање, затим јачање конкурентности малих и средњих предузећа и развој подршке МСП кроз повећање коришћења и учешћа у активностима е-пословања, а ту је и заједничка сарадња у међународним организацијама.
Иначе, на сесији у Будви је, поред поменутог УО, који чине председници привредних комора, донет је и Статут КИФ, те договорено стварање три сталне тематске радне групе: за саобраћај, енергетску инфраструктуру и комуналну делатност; за побољшање пословне и инвестиционе климе; те за развој приватног сектора. Ове радне групе би практично требало да имају оперативни карактер и да координирају и усаглашавају конкретне међукоморске развојне пројекте, као и да поводом тих пројеката перманентно буду на вези са Бриселом.
– Намера је да Форум буде перманентно активан, а не да заседа једном-двапут годишње, а да се између не догађа скоро ништа – појашњава Филиповић. – Суштина овог коморског удруживања је и у уједначавању бизнис правила у региону, а то значи да се перманентно морају „притискати” домицилне власти да уреде пословни амбијент. Паралелно с тим се мора тежити и заједничком наступу према ЕУ, односно Европској комисији, јер ће се тада много лакше обезбедити повољнији третман домаће привреде на европском тржишту.
У сваком случају, за сада је неподељена оцена да коституисање Форума означава почетак нове ере привредне сарадње у региону, који гради темеље за њено унапређење у наредних десет година. Наравно, на том путу је потребно, како су закључили чланови асоцијације, интензивирати дијалог, како међу самим члановима Форума, тако и према Европској унији те међународним организацијама, али и са домаћим привредницима. Јер, и они морају препознати да им само јачање конкурентности унутар региона и синергијско јачање конкурентности за наступ према трећим земљама може обезбедити озбиљнију позицију у светској тржишној утакмици.
Зоја Татомиров
