однос броја пензионера и запослених који редовно плаћају порезе и доприносе износи 1 : 1,44. Пре две године био је 1 : 2. Процене су да ће се ове године наставити тренд смањења одласка радника у пензију и у исто време повећавати број запослених, што би донекле поправило однос броја пензионера и радника.
Упркос статистици по којој се број запослених који одлазе у пензију смањује а број оних који налазе радно место повећава, у Републичком заводу за статистику оцењују да то не значи да ће држава све лакше исплаћивати пензије и да ће се драстичније смањити дотације из државне касе за њихову редовну исплату. Оне ће свакако наредних година бити мање, под условом да се смањује стопа незапослених, али ће бити далеко од тога да држава не мора да интервенише даби пензионери добијали своје принадлежности.
Шефица Одсека Републичког завода за статистику за демографију Гордана Бјелобрк упозорава на то да ће 2021. године, када такозвана бејби бум генерација стигне у контингент становништва старијег од 65 година, морати да се предузму конкретне мере да би се омогућио економски баланс између економски активног и економски неактивног становништва.
У „бејби бум” генерацију, која је рођена после Другог светског рата и када је готово свака породица имала најмање двоје деце, а често и много више, спадају они рођени између 1947. и 1957. године и они су, како је објаснила Гордана Бјелобрк, већ пре осам година почели да улазе у контингент становништва изнад 65 година, а до 2021. године сви ће имати више од година потребних за остваривање права на пензију. Осим што ће та генерација прећи у „другу категорију”, односно међу пензионери, смањиће се и радни контингент јер на њихово место неће доћи млади који све чешће одлазе из Србије, а и рађа се све мање деце, односно све је мање радно способне снаге у овој држави.
– Економски ће бити веома тешко то издржати: смањује нам се радни контингент, све су мање улазне генерације, и тад ће морати да буду примењене конкретне мере да би се омогућио економски баланс између економски активног и економски неактивног становништва – указала је Гордана Бјелобрк.
Уколико се погледа однос пензионера и запослених у протеклих 15 година, а да се не улази у период некадашње СФРЈ када је три и више радника „радило” за једног пензионера, види се да број оних који су у пензији расте, а број оних који имају радно место опада, што мења и однос активног и неактивног становништва. Тако је, по подацима Фонда ПИО, примера ради, 2000. године у Србији био 1.510.801 пензионер, а 2.726.281 запослени, што је чинило однос 1 : 1,8. У 2015. години било је 1.735.942 пензионера и 2.038.235 запослених, што је довело до односа 1 : 1,2. Прошле године ситуација је била нешто боља јер је на 1,7 милион пензионера било запослено више од два милиона радника, односно запослених је било око 70.000 више него годину раније.
Проста рачуница показује да је за 15 година, од 2000. до 2015, број пензионера порастао за 225.141, али да је у исто време број запослених опао за 688.046. Такође, у тих 15 година број запослених је стално опадао, а најнижи је био 2014, када је радно место имало свега 1.994.476 радника, а у исто време те године је било највише пензионера – 1.739.162, што је довело до тога да је тада на једног пензионера „долазио” један радник.
С друге стране, уколико се узме анкета о радној снази за трећи квартал прошле године, коју израђује Републички завод за статистику, види се да је стопа запослености за становништво старо 15 и више године – јер се радно способним сматрају сви наши становници између 15 и 65 година живота – у Србији била 46,8 одсто. Но, чак и када би стопа запослености била знатно већа – а то се и очекује – однос између броја пензионера и запослених који уплаћују доприносе за ПИО никада неће бити такав да држава не мора да додаје новац из државне касе јер, једноставно, наша држава нема довољно радне снаге која би могла покрити и постојећи број пензионера.
Љ. Малешевић
Треба нам 5,1 милиона радника
Стручњаци тврде да би однос пензионера и запослених морао да буде 1 : 2,5 или 3 и да би се тек у том случају пензије могле исплаћивати из пензијског динара и без дотација. У нашем случају када већ сада постоји 1,7 милион пензионера значило би то да треба да буде запослено 5,1 милиона радника, а Србија једноставно нема толико радне снаге. Чак и да се узме да на једног пензионера дође два запослена, то би значило да треба да имамо око 3,5 милиона запослених, што је готово милион више него сада, а толико незапослених – барем евиденција НСЗ-а то показује – тренутно нема.
