показало да у великом броју случајева градови и општине нису поштовале чак ни оне обавезе које су законски прописане, нарочито када за ниспуњење не постоји казна.
Општа караткеристика интернет сајтова локалних самоуптава је да не садрже довољно информација о буyету, да се одлуке скупштина тешко проналазе, као и да има мало информација о избору директора јавних предузећа и установа. Председник оранизације Трансапрентност Србија Владимир Гоати објашњава да је транспарентност локалних самоуправа просечно оцењена са оценом 40 од 100 могућих , додајући да је то реалативно ниско.
– Нема месту претераном оптимизму. Незадовољни смо смитуацијом у борби против корупције где стагнирамо од 2010. јер су коруптивни кругови страховито отпорни – рекао је Гоати.
По оцени Татјане Бабић, директорке Агенције за борбу против корупције веома је важно да локалне самоуправе повећају транспарентност.– Јако је важно да локалне самоуправе раде на повећању транспарентности, да објављују податке о јавним функционерима, јер само на тај начин грађани ће моћи да прате и контролишу рад функционера – истакла је Татјана Бабић.Заменица повереника за информације од јавног значаја Станојла Мандић сматра да се у највећем броју случајева прописи који се тичу транспараретности поштују само у оној мери у којој постоје санкције за кршење тих прописа.
- То се односи и на стање интернет сајтова, информатора о раду, на поступање по захтевима за приступ информација, уређењу процедура и праксу у вези са радом скупштине, буyетом и јавним предузећима – рекла је Станојла Мандић.О великом новцу који је након усвојеног Закона о финансирању локалих самоуправа 2011. године почео да се слива у општинске буyете и о немоћи државе да прати где он на крају завршава, већ дуже време се прича у Србији.
Због тога је на јавну расправу и упућен нацрт новог закона о финансирању локалних самоуправа према којем би оне задржавале знатно мање новца него што сада чине, јер би добар део одлазио у републичку касу. Да на локалном нивоу има више новца потврђују и подаци да је две трећине општина током прошле године имало суфицит, док је на републичком нивоу био дефицит. Тачно је да су неке општине “свој” вишак уплатиле у републичку касу, али има и оних које то нису учиниле. Чак је и сам премијер Александар Вучић изјављивао да му “већи проблем представљају општинске него републичка каса” додајући да су многе општине изиграле одлуку о смањењу плата у јавном сектору и да су уместо да смање повећале плате.
Управо на то је и током прошле године упозоравао Фискални савет Србије, који је почетком 2016.године подржао доношење новог закона о финансирању локалне самоуправе према којем би са локалног на републички ниво било пребачено 8 милијарди динара, уз констатацију да ни у том случају оне не би имале проблема да функционишу. У оцени Фискалног савета Србије истиче се да нацрт новог закона о финансирању локалних самоуправа отклања велику фискалну неравнотежу која је настала прекомерним трансфером средстава са републичког на локални ниво власти које су настале 2011.године.
Као доказ ФСС наводи да су током прошле године локалне самоуправе по основу пореза на зараде и републичких трансфера оствариле пет милијарди динара веће приходе него што би оствариле да је Закон измењен уз констатацију да је то омогућено “релативно дарежљивим законским прописима услед релаксираних фискалних услова пре настанка економске кризе”. Значило би то, да у условима економске кризе, држава мора да буде мање дарежљива с једне, а с друге стране локалне самоуправе да се организују и раде с мање новца, као што цела држава функционише.
Но, и поред неспорне чињенице да локалне самоуправе већ пет година имају знатно већа сопствена средства , резултатити од вишка новца нису видљиви. Повећани обим средстава на локалном нивоу у претходним годинама, утврдио је ФСС. није употребљен на продуктиван начин , већ је дошло до погоршања структуре издатака. Тако су у периоду од 2008. до 2014. године расходи за зараде повећани 42%, расходи за добра и услуге повећани за 50%, док су капитални расходи смањени за 29 процената. Такође, расходи за зараде запослених су од 2009. до 2014. године повећани за 6,6 милијарди динара преко законског износа индексације плата.
Фискални савет Србије је још јуна 2011.године, када је мењан Закон о фирнансирању локалне самоуправе који се и сада примењује, истицао да ће предложени модел фискалне децентрализацији резултирати повећањем дефицита од 1,1% БДП на годишњем нивоу, односно близу 40 милијарди динара у 2012.години. Због тога је тврдио да тај модел није фискално одржив и да би његово усвајање значило фискално оптерећење на ниову државе. ФСС није имао ко да чује, јер су тадашње политичке околности налагале да се донесе закон који ће дати више новца локалним самоуправама, а последице тих политичких потеза држава , можда више него икад, осећа и сада када се стеже каиш на све стране.
Љубинка Малешевић
Републичка каса залеже за инвеститоре на локалу
Нацрт новог закона о финансирању локалне самоуправе није наишао на одобравање Сталне конференције градова општина, али ни НАЛЕД-а, који сматрају да би одузимањем осам милијарди динара локалним самоуправа значило њихову пропост. О начину на који данас локалне самоуправе троше општински новац, броју запоселених, зарадама, инфраструктурним пројектима и другим потребама сваке општине и града у Србији, ове организације не говоре много нити придају посебан значај чињеници да држава из републичке касе даје новац домаћим и страним инвеститорима како би отварали компаније на локалу, да запошљавају раднике , али да порез на зараде који сада за општине износи 80 одсто ипак иде у општинску касу.
