Наиме, процењује се да су странци прошле године у Србију инвестирали око 1,9 милијарду евра, што је 5,4 одсто БДП-а. У дознаке из иностранства рачуна се новац који су наши људи из дијапоре слали породицама или рођацима у Србији, као и пензије и инвалиднине пристигле на банковне рачуне повратника у отаyбину.
Рачуница показује да дознаке из дијаспоре чине око девет одсто бруто домаћег производа. Оне стижу на око 800.000 адреса па се процењује да дијаспора годишње шаље од 370 до 800 евра по становнику. По истраживањима, чак 23 одсто становника наше државе има бар једног члана породице у иностранству. Део новца, који региструје Народна банка Србије, шаље се преко банака, али постоји о онај нергеистровани, који стиже аутобусима или их сами наши држављани из дијаспоре доносе у отаyбину.
Истраживач Фонда за развој економске науке Марко Владисављевић оцењује да дознаке из иностранства наше становништво штите од већег сиромаштва јер у просеку чине трећину њихових укупних прихода.
– Чланови домаћинства која примају дознаке у разговору с истраживачима најчешће су изјављивали да већину тог новца троше на основне потребе – храну, одећу, обућу и плаћање рачуна – објаснио је Владисављевић. – Стари људи у селима тим новцем плаћају и лечење. Без разлике да ли живе у градовима или селима, сви истичу да би без тих пара њихов живот био много тежи. Ако би та домаћинства остала без тих примања, држава би морала да преузме бригу о њиховој социјалној заштити, зато што дознаке не би могли заменити личном зарадом. Тај новац који стиже из иностранства штити многа домаћинства од веће социјалне рањивости.
Истраживачица Фонда за развој економских наука Гаљина Огњанова сматра да ће прилив дознака из иностранства расти до краја ове деценије, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци процењују да ће повећање миграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.
Један од најбољих познавалаца српске дијаспоре Владимир Гречић истиче да наши људи у иностранству не спадају међу најбогатије, али да не заборављају родну груду и да то неће чинити ни убудуће.
– Ма где били, наши људи шаљу новац својима, чак и у кризним годинама настоје да помогну своје сиромашне рођаке у завичају – рекао је Гречић.
По подацима Организације за економску сарадњу и развој, број оних који одлазе из Србије стално је у порасту. Тако се процењује да је од 2007. до 2014. године Србију напустило око 58.000 људи, по чему је она на првом месту по одливу мозгова. Стручњаци тврде да ће се тај тренд наставити, тако да би се дознаке већ за пет година могле знатно увећати. С друге стране, процењују да ће то довести до тога да Србија остане без образованих људи, а самим тим и с мањим шансама за напредак.
Љ. Малешевић
Годишњи просек дознака око девет одсто БДП-а
Од 2010. године до лане годишњи просек дознака из иностранства је око 2,75 милијарде евра. У исто време, стране директне инвестиције варирају, али су редовно мање од дознака из дијаспоре. Изузетак је била једино 2011. година, када су дознаке износиле 2,79 милијарде, а директне стране инвестиције 3,31милијарде евра.
