Има процена, а њима се многи радо баве. Осим директних улагања, помоћи, званичних кредита, доста уложи и наша дијаспора. Код уношења новца у Србију, као и код изношења, има доста непознаница. Процене говоре да наша дијаспора годишње пошаље рођацима и пријатељима бар три милијарде евра. С друге стране, новац не износе само компаније које овде послују него често напушта земљу и због прања. Да ли би изношење новца из Србије требало строже контролисати па чак и забранити? Мишљења о томе су различита, баш као и пракса. Док већина земаља пушта слободан проток капитала, дотле друге то ограничавају. Рецимо, Русија је увела тајкунима, али и другим привредницима, порез од чак 40 одсто. А како ми да поступимо?
О томе професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић каже:
– Нормално је да у неку земљу новац и улази и из ње излази – објашњава он. – То не треба спречавати, сем када се ради о криминалним делатностима попут утаје или прања новца. Тада држава, односно надлежни органи, треба да реагују сходно законима. Ако је све легално, не треба додатно тренирати строгоћу.
Арсић подсећа на то да је кроз приватизацију, кредите и директне стране инвестиције у Србију ушло више новца него што је одавде отишло у свет. Наша земља је пре свега увозница капитала. Ми дајемо тек трећину инвестиција из сопствених извора. Две трећине, значи, иде путем кредита и инвестирања. Када су у питању домаћи извори, било би добро да потрошња расте спорије јер све оно што се не потроши, може се директно инвестирати. Али не треба заборавити да је штедња у Србији мала те да ту не леже знатније могућности за инвестирање.
Изношењем новца из Србије бавио се и економиста Драган Радовић. Он смата да су за сталну беспарицу која влада у Србији криве стране компаније које послују код нас и износе профит. На листи криваца су и банке основане страним капиталом јер су камате код нас биле превисоке. Осим тога, ту је и увоз робе широке потрошње. Само у 2014. из Србије се тим путем одлило 20,47 милијарди евра. Наши грађани нису само куповали страну, увозну робу, већ су и износили новца директно. Наше омиљене туристичке дестинације су ван Србије. Поједине компаније користиле су и чињеницу да су код нас плате тек 200 евра. Зарадиле су и екстрапрофит, који се такође одселио ван наше земље. Посебна прича је прање новца. Власници домаћих компаније су, као и иностране колеге, користили благодети пословања у пореским рајевима и оф-шор зонама. Панамски случај нас је на то недавно подсетио.
Треба ли и грађанима увести додатне мере забране?
– Код нас је штедња висока па нема потребе да се то ради. Суме које грађани изнесу за летовања или слична путовања су веома мале – каже професор с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду Александар Васиљевић.
Он подсећа и на то да капитал који банке износе често није одавде. Оне су тај новац унеле овде великим делом као крос бордер кредите. Сада га враћају назад, а уколико процене да ће у Србији бити могућности за инвестирање или се код нас појаве пројекти које ће они подржати, тај новац ће се и вратити овде.
Д. Вујошевић
Порез на офшор
Професор Васиљевић каже да би држава строже могла контролисати изношење новца у пореске рајеве, попут Панаме, Арубе, Девичанских оствра и сличних дестинација. Русија је, када су јој уведене санкције Европске уније, увела порез од 40 одсто за изношење већих сума новца који се очигледно инвестира ван граница земље. Да ли би таква драконска стопа обесхрабрила наше власнике крупнијег капитала или би опет нашли мала врата за оф-шор зоне сазнаћемо само ако се и овде уведе сличан порез.
