а о томе се већ месецима ломе копља и разговара и међу енергетским стручњацима, али и међу политичарима. Ово питање је посебно интересантно за земље Југоистичне Европе, па и Србије, јер се овај регион снабдева руским гасом углавном у потпуности из правца Украјине. Уколико се обистини оно што је из Русије најављено - да ће 2019. године бити прекнут транспорт гаса преко ове земље, тај регион, практично, остаје без овог енергента. На то је упозорио и генерални директор ЈП “Србијагас” Душан Бајатовић, који је указао да се не може дозволити да земље Југоистичне Европе остану без гаса и да он верује да ће се гасовод, ма како се звао, градити.
Да се о снабдевању земаља југоисточне Европе размишља у Европској унији потврђује и то што се у Бриселу планира да се, у склопу велике Европске енергетске уније, овом региону обезбеди снабдевање гасом из три различита извора и правца. Портпаролка Европске комисије Ана Каиса Итконен указала је да ЕК не жели да прекине партнерство са Русима када је у питању снабдевање гасом, већ да обезбеди снабдевање из више извора, а не само руског, али није рекла који би то гас био и из којих земаља. Ипак, на може се претпоставити да се мисли на ЛНГ терминал на Крку, Трансанатолисјки гасовод - ТАНАП и Трансјадрански гасовод ТАП, који би гас из Азебејyана довео до Италије. Из ЕК је истакнуто да се не противе изградњи Турског тока, под условом да добије сазнања о законском оквиру и безбедности доласка гаса тим гасоводом.
Дакле, неспорно је и с тиме се сви слажу да потреба за гасом постоји, али је много нерешених питања око пута којим ће гас (из Русије или неких других земаља) долазити до Европе. По свему судећи, Јужног тока неће бити, а требало би да га замени “Турски ток”, уз исти капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса, почело је да се говори и о изградњи гасовода Источни лук, актуализује се и Трансјадрански гасовод, чији је капацитет далеко мањи од планираног за “Турски ток” и не може да задовољи потребе тржишта, као и гасу из шкриљаца.
За Србију престанак испоруке гаса из Украјине значи да, за сада, нема начина да овај енергент допреми до потрошача, бар не у довољним количинама. Због тога је приоритет, а то је приликом недавног боравка у Бугарској изјавио и министар енергетике Александар Антић, изградња гасне интерконекције с Бугарском како би се наша земља повезала на гасовод који треба да се гради из Азербејyана. Он је рекао и да је Србија заинтересована и за гасовод Турски ток , али и све остале пројекте који могу обезбедити диверзификацију снабдевања наше земље гасом. Треба рећи и да је снабдевање гасом Србије важно не само због грејне сезоне, пошто многе топлане користе овај енергент, већ и због индустријских погона који гас користе за производњу, па евентуална несигурност у редовност снабдевања, сигурно је, за потенцијалне инвеститоре, који размишљају дугорочно, није добра вест.
И док су путеви траспорта гаса под знаком питања, шеф руске компаније Гаспорм, који је недавно боравио у Београду, рекао је да је количина испорученог гаса Европи у мају ове године за више од пет одсто већа у односу на прошлу годину, да је учешће руског гаса у европској потрошњи око 30 одсто и да се процењује да ће и даље расти. Он је рекао и да су испоруке гаса из Русије Европи у протеклих 15 година порасле за око 17 одсто, као и да ће истим темпом расти и у наредних 15 година.
Д. Млађеновић
Од гасовода само прича
Занимљиво је и да се већ годинама прича о изградњи многих гасовода, али још ниједан није започет. За изградњу тако великог и значајног енергентског инфраструктурног објекта који би требао да обезбеди редовно снабдевање великог броја поптрошача, треба, осим пуно новца, и много времена. Којег је све мање.
