а доста се очекује од либерализације трговине услугама, речено је данас у ПКС на округлом столу "Трговинске олакшице у региону ЦЕФТА".
Споразум је проширен на многе области, преговара се о либерализацији трговине услугама, али су нецаринске баријере и даље велики изазов, речено је у ПКС.
Помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Бојана Тодоровић рекла је да је трговина у ЦЕФТА региону потпуно либерализована, као и тржиште јавних набавки, док се либерализација трговине услугама очекује до краја ове или средином 2017. године.
Од либерализације трговине услугама, како је речено на скупу, много се очекује.
Тодоровић је рекла и да је велики значај ЦЕФТА споразума за српску привреду.
Регион је други спољнотрговински партнер Србији, после ЕУ, док је годишњи суфицит у размени увек око милијарду евра.
Србија највише извози у БиХ, Црну Гору и Македонију и то пољопривредно-прехрамбене производе, пиће, производе од метала и челика.
Тодоровић је рекла да је најзначајнији трговински партнер Србије у извозу у земље ЦЕФТА БиХ где је у 2015. години, остварено 40 одсто укупног извоза.
Друга је Црна Гора са 23 одсто, затим Македонија са 18 одсто извоза.
У увозу најзначајнији партнер Србије је такође БиХ, јер је увоз из те земље износи око 56 одсто укупног увоза, затим следе Македонија са 26 одсто и Црна Гора са осам одсто.
Тодоровић наводи да су најзаступљеније робе у увозу гвожђе, челик, камени угаљ, воће и поврће.
Тодоровић је рекла и да постоје новине у Споразуму међу којима је реформа система решавања спорова јер се досадашњи показао као неефикасан, док је решавање нецаринских баријера, додала је, увек актуелна тема.
Такође, на скупу у ПКС је истакнуто да је прекогранична трговина у региону значајно унапређена, али ниво либерализације трговине није на очекиваном нивоу због сложених процедура на граничним прелазима.
У циљу бржег кретања робе и смањења трошкова потребна је интензивнија сарадња у области међународне акредитације лабораторија потписника ЦЕФТА и узајамног признавања таквих анализа, побољшање рада инспекција и ефикаснија размена информација и документа између царина и инспекцијских органа.
Размена Србије са чланицама ЦЕФТ-е износи 3, 7 милијарди долара.
Учесници скупа у ПКС навели су и да су ЦЕФТА потписнице од почетка примене споразума до данас 37 пута пријавиле Србију за примену нецаринских баријера, да је БиХ имала 20 пријава, Албанија 16 и Македонија 11 пријава.
Речено је и да је Србија 27 пута пријавила нецаринске баријере против ЦЕФТА страна. Највише је било пријава у трговини пољопривредно-прехрамбеним производима 83,78 одсто.
(Танјуг)
