да би сакрили милионе и избегли плаћање пореза помиње се и један неименовани српски држављанин, који је на тајни рачун у тој банци положио 20 милиона евра, наводи се у извештају Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ИЦИЈ). Процурели подаци говоре и да је, осим тог неиманованог бизнисмена, још 37 особа и фирми из Србије отворило рачуне у подружници ХСБЦ-а у Швајцарској. Сви они су од 1988. до 2006. отворили 93 рачуна, на којима је похрањен укупно 41,2 милион евра...
Ти подаци су добили велику медијску помпу, али су они у суштини мачји кашаљ за оно што је пре мање од две године објавио исти тај Међународни конзорцијум истраживачких новинара, а по њима, разни тајкуни и бизнисмени, како домаћи, тако и страни, из Србије су изнели више од 50 милијарди долара.
Да та сума од које се врти у глави и није нереална потврђују и лањски подаци америчког „Глобал фајненшел интегритија”. Земље у развоју су, по њиховом извештају, од 2002. до 2011. изгубиле путем нелегалних канала 5,9 билиона долара.Србија је, по укупној вредности одлива капитала нелегалним каналима у периоду 2002–2011. године, заузела високо 19. место, са сумом од 49,37 милијарди долара.Кина је, на ранг-листи ГФИ-ја, којом су обухваћене 144 земље, заузела прво место по највећем нелегалном одливу капитала, будући да је од 2002. до 2011. године из ње изашао 1,08 билион долара.
За њом следи Русија, из које је „испарило” 880,96 милијарди долара, а на трећем месту је Мексико, с нелегално извезеним капиталом од 461,86 милијарду долара. По подацима које је представио Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство, домаћи бизнисмени блиски властима су преко оф-шор фирми, а на туђе име, од 2000. до 2011. године куповали багателно предузећа у Србији и на тај начин изнели чак 51 милијарду долара.
По њима, у Србији је покренута приватизација државних предузећа да би се привукле стране инвестиције. Међутим, Агенција за приватизацију није осигурала да купац не избаци раднике на улицу када отуђи неку фирму, а спорни Закон о приватизацији је купцу дао за право да не обелодани свој идентитет или власничку структуру своје компаније. Тако се у стотинама српских приватизација страни купац појављивао само формално, а заправо је иза њега стајао домаћи бизнисмен.
Моћан и близак с властима, користио је офшор компанију да би преузео имовину неког српског предузећа, њену вредност пребацио у иностранство, а раднике истерао на улицу. Једноставно, у владајућој гарнитури у Србији није било политичке воље да се тако нешто заустави. Готово 2.000 од 3.017 државних предузећа која су приватизована између 2001. и 2011. године је обуставило рад, потонула су у стечај или су на ивици затварања и стотине хиљаде радника остале су без посла. Део њих је пропао јер се после тешке економске ситуације, ратова и санкција из деведесетих година прошлог века нису снашла на слободном тржишту, али је знатно већи број фирми које су уништене спорном приватизацијом и преко тајних оф-шор компанија, тврдили су тада.
Е. Дн.
Тешко до пара
По проценама Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство, мало је вероватно да се макар део пара који је завршио на оф-шор рачунима може икада повратити.Оно што држава Србија може урадити јесте да истражи све случајеве и процесуира оне који су кршили закон.
